Ратник

104 РАТНИК

0 ЈЕДНОМ ПРОСТОМ ТИПУ ДЕЗИНФЕКЦИОНОГ АПАРАТА КОЈИ СЕ ЛАКО ПРЕНОСИ

У последњем Вел. Рату нарочито је српска војска у 1914 и почетку 1915. год. осетила сав недостатак дезинфекционих апарата. Чим се појавила повратна грозница а затим и пегавац, одмах се осетила потреба за дезинфекционим апаратом. Јако распрострањена вашљивост такође је налагала што енергичније чишћење војске од вашију, и ако у 1914. год. у почетку Вел. Рата ни код лекара код нас није било раширено мишљење да пегавац преносе ваши; у пркос факту да је то Никол више година раније експериментално утврдио.

Апарата куповних није било, а сами да подешавамо — имровизујемо — нисмо умели, бар не да их производимо у велико.

У почетку 1915. појавила се специјална енглеска мисија под вођатвом пуковника Хантера (Нипеег) и она нам је донела врло јефтин дезинфекциони апарат, који се лако и брзо импровизује од петролеумских и других буради. У брзо смо почели да правимо такве апарате у велико. И војска у предњој линији добијала је са војишта такве апарате, а делимично и сама их правила. Ти су апарати познати код нас као енглеско буре, а код Енглеза као српско буре, и ако је ондашњи капетан Сматерс то буре његову конструкцију — донео из Индије и први уСрбији направио и описао буре и написао упут за његову употребу. То нам је буре поред осталог много помогло на сузбијању пегавца нарочито у предњој линији... Оно нам је учинило доста услуга и при повлачењу, и на Крфу, а нешто и на Солунском фронту. Али оно има једну озбиљну ману, а та је: да се тешко преноси; лаком преносу његовом не смета толико тежина колико његова величина и чврстина; немогућност паковања. То је учинило да смо при повлачењу свуда остављали бурад и где би смо се дуже задржавали понова их правили. Због те неугодне особине то буре није могло да постане саставни део спреме оперативне војске.

Сада имамо покретних дезинфекционих апарата на точковина који су творнички производи разнога типа. Сви они могу бити добри, али сви имају ману да су теже покретни, да траже доста добре путеве и да нису онако покретни у брдовитим крајевима и прилагођени њима као што је војска у предњој линији.

С тога се код нас увек осећала оскудица и подесним дезинфекционим апаратима за пољску а нарочито за брдску војну. Ту празнину може врло добро попунити нови апарат пуковника П. С. Лелина (ГеПап), професора хигијене на Кр. Војној Медицинској Школи (Коуа! Агту Медса! СоПеге) у Лондону. Имали смо прилике да видимо покушаје са тим апаратом пре две године