Ратник

РАЗЛИЧНОСТИ 103

код колониских коња. Код прве офанзиве на Арасу у априлу 1918. год. појавили су се врло велики губитци при необично хладном времену међу шишаним коњима; поред свег тога сматрали су Енглези за једно врло важно срество за констатовање шуге на време, ово шишање коња и с тога ни у каквим приликама нису хтели да одступе од њега.

Енглески ветеринари су заслужили велику хвалу тиме што су предавањима официрима и војницима износили велику важност неге коња. Млађи официри и војници одкомандовани су на те нарочите курсеве који су држани у коњским лазаретима. Одличне резултате давале су ове мере код дивизија чија је попуна вршена од људи из рудничких или обалских предела, којима је нега коња била потпуно страна и непозната. Храњењу коња обраћала се увек велика пажња. Немање хране за време борбе био је главни узрок изнурености код стоке. Тешким енглеским коњима није се могло за храњење увек да поклони довољно времена и то је био узрок што је већи део коња пропао у Француској. Дотуривање хране било је одлично регулисано. Као срество за подизање воље и утакмице у нези коња био је код трупа преглед коња и награде које вршила дивизиона, корпусна или армијска команда.

Мањи коњ је за ратног коња много погоднији, јер му и мање хране треба-и мање времена да ту храну поједе. Коњ Шир (5ћте) био је и сувише тежак и захтевао је велику негу. То исто важи и за живљег Клајдесделер и Суфолк (СТудезаајег — ЗиТоТК) коња. Американски Першеран и његова укрштања врло су се брзо аклиматизавали у Француској и показали су се као одлични за вучу. Енглески артиљеријски коњ у почетку рата био је најбољи коњ на свету. Доцније су Енглези доносили лаке коње за артиљерију из Аустралије и Канаде. Аргентински коњи који су навикнути на обилатију зелену храну и због тога се у рату показали као мање погодни, употребљавани су од стране Француза Белгијанаца као коњички коњи. Најбољи коњ у рату био је Ирски коњ. Код индијских трупа употребљавани су аустралијски коњи за јахање.

Ратна животиња првога реда за сваку климу, за лаку и тешку вучу и за товар је мазга; само се као коњичка животиња не може употребити.

Енглески ветеринари са захвалношћу признају да су их команданти трупа потпомагали за време рата увек са великим разумевањем и другарском пажњом; њихов је рад у рату са војничке стране увек признаван; они су поносити на своје успехе.“

#) Књижевност: ВегИпег Негћаг сће Муосћепзећг!Е по Мооге: „Атту Мефеппагу Зегујсе 1п Маг“. — Превод.

Ветер. потпуковник у п.

Д-р. Андрија М. Врвић