Ратник

102 РАТНИК

се тицало оних обољења која су налик на инфлуенцу. а боловали су млади коњи од ждребећака. У зиму 1914–15 угинули су многи ремонти типа тешких коња од ове болести. У последње две ратне године обољење од ових болести на фронту било је равно нули.

Права ратна заразна болест је шуга. За првих 12 ратних месеци ретко се појављивала; пуно избијање ове болести настало. је када се војска почела повећавати и када је надзор над стоком био све више и више отежан. Највећи број обољења од шуге пада у зиму. 1916–17 и: износио је 3.8% од све стоке, а најнижи проценат (1). пада у лето исте године. Шуга и изнуреност биле су тешко скопчане једна с другом; од шуге се стока могла и излечити а од изнурености је гинула. Шугава стока је за време од 1—2 месеца била неупотребљива за службу. Енглеско лечење коња од све болести ограничавало се на купатила у топлом калциумсулфиду и у брижљивој нези. Мазге су се показале много отпорније наспрам ове болести него коњи, док су међутим губитци од шуге међу камилама на осталим ратним фронтовима. били врло велики.

Болести стомака и црева биле су доста ретке, само се на белгијској обали често јављале пешчане колике.

Храмања су у рату била без значаја; особито мазге су отпорне ма да су код брдске артиљерије све ишле непотковане. А чести су међутим били нагази на ексер.

Број убоја на лећима од седла и самара који је у ранијим ратовима био необично велики, у овом рату је остао доста низак; овај успех приписује се већој пажњи и брижљивој нези.

Маске за коње држе Енглези за непотребне, оне су много скупље него евентуални губитци.

Енглеска је војска у Француској за време рата имала 750.000 коња и мазги, од којкх је 250.000 изгубила смрћу, убијањем или шкартирањем. Попуњавање је већином вршено куповином из. Америке. _Ремонтовање је било сјајно организовано; и овде су Енглези искористили искуства стечена у бурском рату. У свима пределима за гајење коња бавиле су се сталне комисије састављене из официра за ремонтовање. Енглези су купили за време рата. 700.000 а французи 350.000 коња у Америци.

Највећи губитци у стоци наступили су од изнурености. Број изнурене стоке био је врло знатан у децембру 1916. год. после офанзиве на Соми и износио је 4.54% коња, 0.64% мазги; ове последње су биле при једнаком раду и једнакој исхрани много издржљивије од првих. Највећи губитак је био у артиљеријским коњима за вучу, који су у Фландрији морали кроз блато и кишу од граната да превлаче топове и муницију на положај. За пренос муниције употребили су Французи магарце са добрим успехом. — Коњички пукови су изгубили за време офанзивних покрета у једној недељи до 10%, свога бројног стања. Губитци су били мали