Ратник

2 РАТНИК

комуникације, олакшавајући војни саобраћај између појединих. делова ратишта. Нас овде пловни водени токови интересују искључиво као ратне транспортне линије, а ради оријентације о томе, шта се све од њих у том погледу може очекивати, треба се само сетити свих користи од саобраћаја водом у току светског рата, како у погледу пребацивања скромних ефектива у људству и стоци у Европу, из најудаљенијих крајева Америке, Африке, Аустралије и Азије, — тако исто и у поглдеу снабдевања милионитих армија на европском ратишту материјалним потребама црпеним из свих делова света.

Промет, који се врши пловним објектима по води назива се бродарски саобраћај, а он може бити: речћи, ако се врши на рекама, поморски кад се врши по мору, и још језерски и каналски бродарски саобраћај.

Карактеристика бродарског саобраћаја у опште у овоме је: 1.) комуникације по којима се овај саобраћај врши природне су, дакле није потребно нарочито их подизати (као што је то случај код саобраћаја по друмовима и жељезничким линијама), а ни мере за чување и одржавање тих комуникациских праваца, нису тако обимне, као код жељезница; 2.) транспортна моћ бродарског саобраћаја знатно је већа од моћи жељезница, јер један једини речни реморкер може да повуче товар, који се једва може да пренесе са 7—10 комплетних војничких жељезничких возова од 100 осовина, а један поморски брод може у себе да прими од 800 па преко 4000 вагона, дакле од 20 па до 100 жељезничких возова; 3.) брзина саобраћаја водом мања је за нешто од брзине жељезничких војничких возова, јер је просечна брзина пловидбе возом 8—10 морских миља, то јест 15—18 километара на један час; 4.) пловни водени токови у опште узети, а нарочито они речни, по правцу свога пружања ретко одговарају правцима делања војске, па се с тога ретко кад могу за дуже времена користити као прави комуникацијски правци; 5.) најзад бродарски саобраћај у јакој је зависности џ од неких чињеница, које не изражавају никакав утицај на саобраћај железницом или сувим, тако: на вожњу морем време је од знатног утицаја, а превожење рекама у потпуној је зависности од стања воде, магле, леда и времена.

Из овакве карактеристике саобраћаја пловним воденим токовима изводимо следеће заклучке: прво, бродарски саобраћај није потпуно сигурно средство на које би војна управа са позитивношћу могла у свако доба рачунати; друго код транспортовања водом није могућ тачан и прецизан прорачун времена, као што је то случај превожења жељезницом или аутомобилима; најзад. трећа, чак и у случајевима када пловни водени токови имају жељени правац, саобраћај на њима из наведених разлога, не може задовољити о обезбедити све те војне потребе, па се с тога бродар-