Резолуције IV. конгреса Међународне трговачке коморе одржаног у Штокхолму 27. VI-2. VII 1927. год. : са кратким приказом о деловању Међународне трговачке коморе

МЕЂУНАРОДНА ТРГОВАЧКА КОМОРА.

1. Историјат.

Још пре рата постојала је тежња код привредних кругова целога света за стварање једнога међународног привредног организма чији би рад ишао на то да се привредни услови међународно изједначе и да се олакша промет добара између разних земаља.

У томе циљу одржани су пре рата Конгреси Трговачких Комора у Лиежу, Милану, Прагу, Бостону и пред сам рат 1914. год., у Паризу. На овим међународним састанцима донесени су разни закључци трговачко-правног и трговачко-политичког карактера.

Велики Европски Рат појачао је жељу за међународном сарадњом на свима пољима. Та жеља добила је своје остварење стварањем Друштва Народа и Међународног Бироа Рада. Привреда целога света није могла, а да и сама не створи свој међународни форум, и већ 1919. год., одржана је конференција у Атлантик Сити-у (Сједињене Америчке Државг), на којој су учествовали, поред привредника Сједињених Америчких Држава и привредници Велике Британије, Француске, Италије и Белгије. На овој конференцији идеја је била потпуно сазрела и већ 24. јуна 1920. год., оснивачки Конгрес усваја Статуте Међународне Трговачке Коморе.

11. Циљ, састав и функционисање.

Циљ који је себи поставила Комора је појачање развића међународне трговине, отклањање препрека које сметају размени добара, побољшање веза између разних народа, лечење економских узрока међународних сукоба и на тај начин сарадња на одржању Мира.

Комора не зависи ни од које Владе. Приходи јој долазе искључиво од њених чланова — готово сва велика економска удружења старога и новога света. — Комора не представља, како би се то могло по њеном називу помислити, само трговину, него и индустрију, финансије, пловидбу и остале економске организације свгта. Она црпе своју снагу из својих чланова који у овом моменту представљају 810 трговачких комора,