Рецимо коју

I. ПРИЛИКЕ НА ИСТОКУ.

Систска повестппца озиачпће једном борбу хришћаисппх племеиа па полуострву балканском протпв варваретва турског, као дело потпштеие културе, која је тежила да опет ступп у ред цпвилизације европске. И запста пнвазпјом, упадајем османскпх чета у Европу, прекппута је нпт културе ин европском истоку, која се почела у XIV. п XV. столећу у Европи развпјатп. Где бп бпла српска држава у кудтурп п у цпвплизацпјп, да је упадај Османлпја није прекииуо? Орбп под Душаиом имадоше своје државне устапове, држ.авпе законе, Душанов закоипк све то у миогом обзиру папредпије него у другпм тадањпм др.жавама на западу. И када хрпшћаискп пароди иа полуострву балкаиском иосле дугог ропства, хтедоше стрестп јарам турскп, те се ирпдружитп културп п цпвплпзацпјп европској, цпвилпзоваиа Евроиа, према себичности поједпипх држава, спречаваше слободу хришћанскпх парода, подрјкаваше варварство турске царевипе. Повестипца устаика грчког п српског у иочетку овог столећа, показује у иајгадппјпм бојама дипломацпју те цивплизоваие Евроие. Оамо једиа држава, у чнтавој повестиицп псточпог пптап.а, чпмп изнпмку у држању према хришћанскпм пародима иа балкаиском полуострву, а та је држава Ptjcuja. У п.еном држању ирема чптавом источпом пптаи.у оличава се пека мисија. Ако има међу великим духовима, поједипих л.удп, којп у себи осећају моћ за извргаење иеког узвишепог