Рецимо коју

6

Било је нешто у понашању кралш Мплајр, штм је пунолетшш постао. што је побуђпвало наду, да ће бптп владар на свом месту| а то је: његова енергпја. његово схваћање државног аукторитета, одлучно одбпјање теорија о лпберализму п радпкалпзму, које теорпје за младу државу као Србију, само штетне могу бнтп, већ стварање јаке државне власти, која је кадра пмпулс даватп за све оно, што је такој младој државп нужпо п корисно. На сваки иачпн да је државипчка мпсао п то бпло, што је краљ Милан стуиио у прпјатељскп одношај са својом великом сусеткпњом, Аустро-З г гарском. Србија у свом суседном одношају са Аустро-Угарском, има толнкнх економнпх, трговачкпх и прометнпх пнтереса, да бп несмислеио било, кад бп са својом велпком сусеткпњом у неиријатељском одношају бпда. Ал’ пријатељски одношај садашњпх власпнка у Србији према Аустро-Угарској, пзвргао се у нешто, што је права несрећа Србије. Тај жалостап одношај пебп се дао разјаснитп, да Србпја нема чудповате друштвеие одпошаје. Друштвепп одношајп у Србпјн, сасвпм су разлпчпп од онпх у западиој Евроип. Србпја као п све остале мале државе балканске нпје пмала тако рећп средњсг века, пз којега су се развилп друштвенп одиошајп са средњпм сталежом. Друштвенп одпогаајп Србпје проузрокују, да чииовништво у иечем заступа средњи сталеж, ио без оие независпости, што је средњп сталеж. у западвој Европп пма. Последица је тога та, да се тај средњп чпиошшчкп сталеж такмп за влашћу, ио без опе самосталиости, која такмењем за влашћу, уједио се борп за своја полптпчна пачела, већ то такмење свагда својпх екопомипх побуда пма. Зато ретко бива, дасеуСрбпјн мппистри ради пачела од својпх мпипстарскпх стоЛпца растав.вају, а опи, који државиу власт у рукама пмају. не иуштају јс из руку, макар то бпло п поред иапу-