Рецимо коју

15

народности задовољие бпти. Држало се ii то, да је готово немогуће, да ће се Мађари са Аустријом иогодити*) nда ће по томе Mi|apn битп упућешт, да ое погоде са Хрватима и са народностима у Угарској. Каква грдна обмаиа у свим тим претпоставкама! Ова се обмана први пут иоказала, кад су се у г. 18Gfi. прве регниколарне депутације Хрватске и Угарске у Пешти састале. Те су се две деиутације договарале, као кад се два човека разговарају, а један другог ие разуму**). Становиште Мађара о одпошају Хрватске ирема Угарској било је од стаиовшпта хрватског у обзиру државиоправиог одношаја Хрватске далеко, као иебо од зем.ве. Зато договорп прве регнпколарне дспутадије баш ни до каквог резултата нису могли доћи. Регниколарие депутације разиђоше се у жагору ируско-аустријског рата. Ако је иораз Аустрије код Садове био од великог хисторијског зиачаја, што је тај пораз преуготовио велпко јединство Немачке, то је не магве био зиачајан за унутарње одиошаје Аустрпје. То гато је сљедрвало иосде Садове, то није био преображај, то је био прави иреврат у свима иолитичиим околиостима Аустрије. Велика царевина аустријска, која је иоред аутономије својих ировницпја, свагда имала тми Шдииства државиог, којој је средсредна тачка Беч био, после иораза Аустрије код Садове и иосле иоравнања Беча са Мађарима уr. 1867., : та се велнка царевииа ирсполовпла, претворила се у две дрмшве; може се рећи, да се у иеком обзиру Угарска оцештла од Аустрије. Ово је била велика иобеда Мађара иад Аустријом. 11осле

*) Кад сам у г. 1806. наекоро посло бнтке код Садове (Кенигреца), посетио rpo-i>a Андрашија у Иошти, ou ее јако интересовао за стварц у Србији и изражавао еимпатије Мађара према Србима, као што ме је уверавао д.ч ме.ма пикаквог изгледа, да ће се Мађари са Аустријом поравнати, јер Угарска тежи за својом иезависпошћу. **) Оао Ј е најпрегиантиијег израза нашло, кад је Деак Штроемајеру рекао: Lielier iiiscliof, vvir sind Heide zu alt um einer vum audern ctvvas zu leruen.