Рецимо коју

17

бору п Бечкереку чула српска реч. Магпстратп у Сомбору, у Новом Саду, бплп су већииом српскп. Радпло се званпчно српскн, па и тадаље грунтовнпце воднле се српскп. На угарском сабору био је знатан број народносннх пбсланпка, особпто Срба. Народиоснн посланпцп су у то доба велику улогу пграли. У то доба пада п зампсао бечкеречког торотрата , којп је свог конкретног израза нашао у збору бечкеречком у г. 1869. Данас иосле 17. година, под данааи ■ нмм околностпма просуђивати бечкеречки програм, врло је незахвална ствар. Ако бп свакп народ за мернло своје борбе, требао нматн само пзглед иа скори успех, то се политнчна борба ие би смела нп водити, јер свака политична борба паилазп на отпор и ако иема устрајностп у борбн, не може се нн до успеха доћи. Истнна, да се за бечкеречки нрограм можс казатн, да је уз љега доста устрајности било, ал’ да се до успеха пије дошло. Но какав се желп успех, кад државиа власт у такој опреци стоји са тежљама иародиости, да ма о каквом утеху ни говора бити не може. Главно је то, да се ппта, није ли оно што је у бечкеречком програму садржано, основано на правдн н нравицн? и нпје лн у том програму означен правац, којнм ваља да нду српскп политичари, да се Угарска по нраведиим жељама пародноснпм устројн? Ако се бечкеречком програму може што пребацити, то је: да је сувшпе идеалан. Но онп који тај приговор чиие, нека покажу програм, којн би жеље пародностн у Угарској, а нанме Срба садр.жавао, а не бп био пдеалан са гледиштем угарске владе и садалине .струје sa Нрограма народносног, кога бн угарска влада усвојпла, оспм оиог нрограма крјн усваја потнуну мађаризацпју таквог програма иема. На свакп пачин нод данашљим околностпма тсшко да бп могао п попићи бечкеречки програм и миоге 2