Рецимо коју

29

баш Фрање Деака. Наравно да се данас може казатп, да је то претерана мпсао, јер Мађарп пеће о том ип да чују, ал’ зато сад већ пма људи у Срба, којп држе, да нпје требало п да ие треба папустптп мпсао о успоставп српске Војводине. Кпкштдскп програм место да је сву тежпну ставпо у пампн решеља иародноспог пптан.а, оп се аадовољавао са XLIV. зак. чланком од г. 1868., а као важну ствар ставпо је у прву тачку, да Србп прпзпају ХIТ. зак. чланак од г. 1868. т. ј. да прпзттају установљени одношај мећу Аустрпјом и Угарском. Но ја нптам, је лн српскп ттарод у Угарској збпл.а позван, да о том одноптају свој глас у вагу метне. Може лп у оптпте то какву важттост пматп, да срнскп народ поравнаље међу Аустрпјом п Угарском прпзпаје плп не прпзнаје? Ја ue могу себп другчпје растумачптп, да јс та тачка у опште у кпкипдскп протрам могла ући п то на првом месту, него да се хтела тпм влада задобпти, хтело се као ув ,д иека; captatio benevolentiae. Ал’ ја ако се не варам, главпа тежитта кпкнндског програма лежала је у трећој п четвртој тачци: да се очува иаша народпо-црквена автономија п да се учпп.епа новреда санпра. Да су творцп кпкцндског програма у том успели, ја бпх нм готово н.ихову заблуду опростпо. Но у том ie баш лежала пеизмериа обмаиа, као што је лежала обмана у чптавом одиошају према дапашп.ој владп. Ако је збпља у твораца кпкнидског програма превлаћпвала поштена мисао, да се једиом српскп парод смнри, да дође до уредипх одпошаја, да пе буде впшс прогољеи, већ да се сматра као равноправап у овој отаџбтптн, ако је све ово тежља била, то тежљи за овом цели, иеће ипко замерптп. Ко у .ерпском пароду иебп Желио мпра, пебп желпо да једиом ппје пзложеи сумнтчеп.пма, већ да као грађапии Србпп своја уставпа нрава ужтша? Творцима кнкпндског програма