Рецимо коју

30

иебп се могло ип то замеритп што су тражплп додпра са владом и са владпнпм круговпма. Белпка је ствар државна власт, н нп једаи разборпт полптпк, макоје боје бно, неће пгнороватн владу, која државну власт у рукама пма. Ал’ што се творцпма кпкпидског програма може замератн, то је, кад су хтели већ споразума са мађарском владом. требалп су прво сондпратп терен, да ли мађарска влада хоће каквог споразума п држп лп мађарска влада за потребно такав споразум? Према свему оном што је мађарска влада донде чннила, према опом, што је Тиса впше пута у сабору иагдашавао: да он захтева нотпуну нокорност од стране народмостп је ли се могло надати да ће таква влада п најмање уступке Србпма учпнптп? Но пма још нешто што се творцпма кпкпидског програма може замерптн. Ако је напоелетку оно гледпште бпло меродавпо, да се ва.на оканутн сваке онозпцпје, јер такова само ноложај отегатава, онда је бпло логнчпо, неградптн програм, већ се просто прпдружптп владиној странци. Да се маћарска влада са. кпкпндскпм про]рамом само тптрала, то су све појаве показале п ово је бпло грозио разочарање за творце кпкппдског програма. Док је служио програм кпкппдскн за сретство да срнску иародиу слободоумиу страику растројп, дотле су органи владиии потпоравали и штитплп нрпсталпце кпкппдског програма, као што је то злосрстиа а<г>ера у Уљмп показала. Ал кад је једиом ствар дошла до нрелома, кад су нзборп наступили, влада је творцпма кикиндског нрограма леђа окренула. У панчевачком избориом срезу постављен је бно Toua Хаџпћ за капдпдата, пспрва са кикнндским програмом, а носле са чпсто владиппм нрограмом, па су ппак солгабнровп, по добивеној пнструкцији одлучно радплп у корист мађарског капдпдата, п Тоиа Хаџпћ је морао нропасти. Бећс пронпје ипје могло бити! Но тптрање са кикпндскпм програмом лежало