Рецимо коју

31

је п у том, што су Срби, иајокорелпјп прпврженпцп владине странке, прпзнавалп се као прнврженнцм кикиндског програма! Ал’ ако су творцп кпкнндског програма искусплп велпко разоиарање иа нолитнчпом пољу, јер се ноказало да нх је вдада прп пзборпма сасвим пгиоровала, шта впгае, да је и нротив љпх радила, то ово разочараље нпје било мање на уародЋО-црквеном пољу. Ако је те/кпна кикин-дског нрограма лежала у трећој н завршној тачци т. ј. да се очува наша народио-црквена автопомпја н да се учпн.еие новреде еапмрају, то и у овом нрнврженицн кнкнндског програма нп мало ннсу успелн. Но ово се дало п нредвндитп, као што сам ја то у оно Доба у једном писму на уредпика „Пестер ЈГојда“ наговестпо. Од кикппдског програма у н.еговпм злокобннм послеДицама, нмала је само мађарска влада корпстп, јер је тај нрограм растројио нашу страику. Чптава акцнја са кнкиидскпм програмом бнла је од иензмернпх рђавпх носледнца на наш чптав положај. Српеку иародну слободоумну страику, која је и донде већ лабаво стојада, кнкпндскп нрограм је сасвпм растворио. Под плаштом кикнндског нрограма, пекн део интелигенције нрешао је у владин табор, а великп део постао је равиодушан за народне стварн. Према том ноложају ннтелигснцпје, српскн нароД је застао н нијс знао на чему је, вмдећи, да велпкн део интелмгенције којн ју је до сад водио, полазп другим правцем. Ја сам за себе могу казати, да мп је положај пза кпкпндског нрограма најмучнијп, најиесноснмји ностао. Са оним мојим нриснпм нолитпчипм прпјатељпма, с којпма сам скоро двадесет година заједнпчкн радио, ти су ношли другпм правцем, кога ја нпсам могао одобраватн. Са новнм нараштајем писам могао још бнтп иа чисто. После кпкпндског нрограма, ја сам се искако усамл.енпм осећао. Ма на коју страну да сам ногледао, нпсам могао