Рецимо коју

35

ложаја. Наши старп конгреси нпсу били еамо црквенп, већ п полптпшш саборп. Но зианајпо је прп том, да у тпм старпм коигреспма нпје бпло онреке међу хпјерархпјом п конгресом, н то наравно зато, што су баш копгресн тежплп за тпм, да хпјерархпјп осигурају што незавпснпјп положај, јер су хпјерархпју држали за заштптнпцу цркве, а тпме и српске иародиостп. И заиста, наша хпјерархпја, са малпм пзузетцпма, била је у старпјпм временпма, у временпма покушаја унпје, заштптнпца п цркве н народностп српске. Баш у оно доба, кад срнско-народни саборп нису држапн, хпјерархнја је бнла нретставипк иарода српског а псти народ радовао се, кад је впдио своје архппастпре у што већем п што сјжјнијем положају. Но баш због тога чврстог положаја наше хпјерарxirje, због опог дубоког корена, когаје она у оио доба у народу пмала, гледала је тадања бечка влада, да устројство паше цркве у својпм снољним одиошајпма у своје руке узме. И Деклараторија п система консисторпјалпа, октројке су бечке владе, премда се у тпм октројкама видн п уплив иагае хпјерархпје. Ал’ што се нашој хијерархпји у оно доба замерптп може, T.i је, што није из сонствене побуде узела пппцијатпву за реФОрме у нашој црквп, наравно рсФормс у духу источне православне цркве. Истппа да је мптрополпт Стратпмпровпћ пз сонствене иппцпјатпве гдекоју реФорму увео; као у богословпјп, у запту црквепом н т. д., алн наша хијерархпја у опо доба у обзпру пужнпх реФорама није гледала да пађс паслопа у конгресу п да са истим у споразуму спроведе оне веће реФорме, које су се за иужне показалс у спољној управп црквеној, већ је оставила да све буде по старом п била је свагда протпвна сазиву копгреса. А у опо доба могла је опа мпого учпиптп, јер је тада паша хпјерархпја према влади имала чврст положај. У опом апсолутп-