Рецимо коју

62

Србп иосланпцп на хрватском сабору. моглп бп сјајаи положај заузпматп, моглп бп одлучпватп у корист опозпцпје ; моглп би ири доброј вољп с једне пс друге стране, тако нуждан споразум са Хрватпма неговати, а да не морају поиуштатп од оиога, што је правпчно да се Србпма учпнп, ал’ о свему томе нема гш разговора прп расположају, п прп многпм другпм околностпма српскпх посланпка на хрватском сабору. Што се тпче српскпх посланпка на угарском сабору. то смо мп тамо готово нулшЈмциранп. Српска реч се тамо давио чула пије. *) Бпло је впше путп ирплпка, а било је и врло лехшх тема да се проговорп са српског гледпшта и са гледпшта народиоспог. Требало је проговоритп ирп расправп о задругама, прп расправи о реФормп гортвег дома. Бпла је једна прплпка за другом да се проговори о стварпма на истоку ал’ се српека реч ппје чула.**) А ово бн ппак бпло важно. Кад се после кпкпндског програма, с неке страие мислило, да бп ваљало да се повучемо у паепвптет, ја пз впше узрока нисам био тога мњеља. Држао сам да је важно, макар пмалп и једног, два посданпка на угарском сабору. Важио је то по мом мљењу за то, што би ваљало у свакој прплици .маркирати положај, означитп становпште српско, и у ошпте иародносно у Угарској, па да се за то стаиовиште зна п изван Угарске, говорима, којп се разнесу по странпм повпнама. Кад се у страном свету образује друго мњеље о одношајпма пародностп у Угар. ској, власницп у Угарској морају оида да се мало обазру на иародноспо пптање.

*) Сабовљевић је био проговорио, ал’ му је ваљало са српске стране одговорити. Ја нисам био у положају, да о оној теми говорим на угарском еабору, о којој је говорио Сабозљевић; ал’ нисам могао одолети, да у једиом нсмачком листу не напишем члаиак о иародиостим.ч у Угарској, да бар стран свет не живи у обмапи коју Мађари радо сами себи чине онаквим говорима, као што је био говор Сабовљевићев. **) Из свег срца се радујем, што је Миша Димитријевић састављач конгреско адресе у последњом часу проговорио.