Рецимо коју

меном Угарска мора пли преустројпти на својпм наравипм основпма: да се иародностп, у оквпру једннства државног задовоље, плп, ако мађарско племе те резигнадпје иема. већ хоће да се одржп на данашњој вртогдавој внсипи да Угарска будућпости нема п да ће у будућности у п.ој владатп плп Русп плп Немцп Немцп, с Аустријом пли без Аустрнје. Крнвпца иародности не би била, ако би до те катастроФе дошло. Народности у Угарској, као што су носле октобарске дипломе помпрљпву руку пружпли МаIpipriMa, тако ће је свагда пружнти, ако мађарско илеме хоће само да буде справедљпво. А же.ље и тежње народности дају се испунитп без иовреде једпиства државног. само се то једииство државно не сме разуметп као јединство племеиско, не сме се разуметп да је Угарска својппа једног нлемена, већ својина свију народиости. Народностп хоће једпиство државио, ал’ неће regnum nnius linguae, као што то ипје хтео ип Св. Стеван. први крал. Угарске. Што се пас Срба тиче, ми ћемо свагда пспуњавати паше дужпости према овој иашој отаџбиии. Ми нашу нолитичну борбу иећемо иаиустити, док за нашу пародпост јемства не добијемо. А исто тако чуваћемо нашу цркву, да нам се државна власт у њу ие меша, у њој пе влада. Ми Срби, ма како растројенп бнлп, увек ћемо се зпати сабрати, да очувамо нашу народност п нашу цркву. Ја с моје страие не сумњам, да ће иистинкт, природан пагои српског марода у овнм крајевима свагда зиати погодпти, шта му ва.ља чинити без организацмје теже, са оргаиизациј ом лакше. Рекох!