Речник српскога и немачкога језика, стр. 116
Emporkirche
Emporkirche, f. Kop (y TPRBE).
Emporſcheune, f. таван од хамбара.
Empörung, #. бунт, буна.
emſig, 24). марљив, вредан, радин; — аду. марљиво, помно; —[е f. марљивост, помњивост, вредноћа.
end- (in Зиј.), коначни.
End-e, n. крај, конац, сврха, свршетак , доспетак, смрт, скончање; последак; ош =, накрај, на измак; am — hat er es gethan, још ће бити он то учинио; зош Уптјалу 618 —, од краја до конца, од кон 40 кон; der Welt, cian cpBera; ſ<le<tes — nehmeu, зло проћи; —еп, у. a. & n. —igen, У. а. свршити, доспети, довршити , докончалти ; —ои На, 24ј. коначно ваљани; —19ип9, i. сврха, свршетак, обављање; — cines Wor#е8, окончавање.
Endivie, Т. жућенидца.
enblid), adj. пролазан, задњи, последњи ; —, аду. напокон, најпосле, на последак ; — ! једва! —(е, +. пролазност.
endlos , 20). бескрајан. бесконачан, вековит, неизмеран; —10ен, +. бескрајност, бесконатност, вековитост.
по јфђај, +. конац, сврха, свршетак, окончање; —ја и, ш. сврха; —ипо, f. падеж, окончавање; —штјафе, 5. узрок главни; zwe>, шп. циљ, сврха.
Energie, f. xpenxkocr; —1ſ<, adj. Kpenak.
Engag-ement, n. погодба у службу; служба; —iren, у. а. узети кога у службу.
епдбо НО, 2ај. сипљив, сипљаив, загушљив, слабодухаст ; ће. бојажљив, пилав, тесноrpya; —feit, 5. сипња; ће. бојажљивост, пипавост, тесногрудост.
епде, 24). тесан, узан, тескобан, узак ; (019Е beiſammen), ryer.
Enge , + тесноћа, ужина, тескоба, узина; (Фидрађ), кланац, xapea0o; in die — treiben, скучити.
Engel m. апђео; —, (и Зи), анђелски ; fiſch, m. склат; – хеј, 24). невин, безазлен.
Engerling, m. Kpne,b.
engherzig, adj. —feit, f. \. engbriiſtig.
engliſh, adj. anbeackB.
Engpaß, m. recnan, ждрело, кланац, жвало,
N
Enkel, m. yuyKk; —in, f. yuyka; —find, n. унуче.
enrolliren, #09, у. г. писати се.
entadeln, v. а. узети племство.
entarten, у. а. |. au8arten.
entäußer-n, 9, y. г. eines Dinges —, 28m1ти Ce, OApehn ce mera; —ung, +. одречење, лишавање.
entbehr-en, v. a. лишити се, бити без чега, неимати; —15, 20ј. залишан, сувишан, без чега се може бити; —Пфеи У. сувишност; —ung, +. неимање.
епе терет, у. а. јавити, поручити, дати на зна– ње, поручити по кога; — ешеп Зуи, по8дравити; —шипо, # порука.
епител, у. а. одрешити, разрешити, опростити од чега; породити се, —шпо, f. пород, порађање.
entblättern, Vv. а. комити.
СЕ
entgegnen
entblöden, 15, у. т. усудити се, нестидити се, неустручавати се.
entblöß-en, у. a. одкрити, раздрљити, загалити; заталаћити, загрнути; НЕ. лишити, оголити, оглобити; оа8 5 фес —, тргнути, извући мач; 15. —, У. т. открити се, загрнути се; —, 24). то; —ипд, +. одкривање, лишавање.
entbrechen, 19. т. т. одолети, уздржати се.
ешбтелтет, у. п. улалити се; оог дотп —, прежестити се.
eutde>-en, у. а. одкрити, наћи, спазнти, опазити, угледати, у траг ући; (регга еп) одати; ein Geheimniß —, казати тајну; ==, т. одкривач; —шио, +. откровење.
Ente, f. патка, пловка, раца, шотка.
entehr-en, у. а. осрамотити, погрдити, обнестимати; —6, adj. непоштен, срамотан; end, 24ј. непоштен, срамотан; —ипд, f. срамота.
Entenſtall, m. nawak.
enterb-en, v. a. HTH ÓamTHECTBA; —UNg, È. лишавање баштинства.
Enterich, m. narak, pannmay; wilder —, слезен.
enter-1t, у. а. закучати, заквачити (брод); ung, Е закучање.
entfabten, v. n. (ein Sort), oreTH, затрчати се, изланути се, измакнути се.
entfallen, y. n. пасти, испасти, измакнути CE, престати, минути; ће. заборавити; die auf Femand entfallende Summe , 170 Ha кога дође.
епбает, у. а. развити, раширити; [5 — У. г. (Бол УУШЊђел), отворити се, процвасти.
ent{dvben, 168, у. г. променити боју; поруменити, побледити.
entfern-en, у“. а. одмакнутн, удаљити; fi —, y. т. одмакнути се, отступити, отићи; —, adj. даљни; - ипо, % даљина, удаљеност.
ешјејет, у. а. отковати, расковати, избавити од гвожђа; разуздати.
entfiedern, у. а. отупати, оскупсти.
епеашштеп, у. а. узбудити, потпалити, распламтети. entfliegen, у“. п. оддетети, излетети.
епебеђеп, у. п. побегнути, утећи, измакнути.
entf ießen, у. п. истећи, исцурити.
entfremden, у. а. отуђити, узети; (еђел) украсти. епе фугел, у. а. отети, увести, одвести; ung, +. отмица.
Entgang, m. измак, штета.
entgegen, prp. & аду. против, супрот, уз; на сусрет, на супрот, укопце, према, прама; nid)t8 — haben, не бити противан.
епбосдеп-дејсве, 24). противан; in —er Richtung, Fa cycper; —halten , y. a. npEcnroA0бити, прикорити; —јошшеп, v. a. IpecpeCTE; — einer ЗЗИје, услишати молбу; —, п. сретаоштина ; —nechmen, у. а. примити; —јеђеп, у. п. надати се, изгледати, очекивати; 9 —јеђен, у. т. противити се, опрети се, бранити се ; —еђеп, Y. п. пре чити, сметати, противстојати.
entgegnen , v. a. OTKasATI, узразити, одговорити .