Речник српскога и немачкога језика, стр. 143
geiſtig
geiſtig, ad). AYIeBaH, духован, нетелесан.
geifilih, adj. AYX0BHE, IPEOBHE, IPKBCHN, дуXOBHHUEKH, свештенички; —ет, Il. AYXOBHEK, редовник, свећеник , поп ; —(е 4, +. духовници, редовници, свештенство.
geiftlos, adj. без духа, без разума.
geifirei<h, adj. уман, разуман, оштроуман ; (vom Зети), јак.
Фе, ш. тврђа, тврдоћа ; запорак, скупост; —еп, у. п. тврдовати; —ђаја, ш. скупац, тврдица ; —19, 24). скуп, тврд.
Фе трје, п. бој, рат, борба.
Gefneife n. карање, грдња.
Фебе, п. шкакљање, голицање.
Фенађе, п. лајање, кевкање.
(де адјех, т. туженик, тужени.
Фе аррет, п. клелет, клепетање.
ФеНа фе, п. пљесак, пљескање; (за% (ђе 19:065), блебетање, брбљање.
Фе пшпрет, п. звекет, ЦИлИк.
Geflingel, п. звека; звекет, звекетање.
(Фе те, п. звекет, звека.
Фе орје, п. лупа, лупање.
Gefnaſter, Gefnifter, n. upacka, праскање.
Фећитјфе, п. шкрипа, шкрипање, шкргут.
(Феггафе, п. пуцањ, праска, пуцњава, пук.
Фе афуе, п. граја, гака.
Gefräß, п. опиљци, струготине.
Gefreiſche, n. apexa, дречање, цврчање.
(Đefribel, n. rpe6ame, mapa6amrame.
Фејт бје, п. марамица, опорњак.
дебире , а2дј. извијан, усиљен, неприродан.
Gelache, Gelächel, n. cwex, cememe.
бега феет, п. грохот, смех.
Gelag, n. част, гозба, собет; 1:18 — hinein, као слеп.
gelähmt, adj. yzer.
GSelahrtheit, |. Gelehrſamkeit.
Geländer, n. паралпет, ограда, наслон, филарете.
дегапдеп, у. п. доспети, дотећи, домаћи, доћи, стићи.
Феј ит, п. бука, вика, хука, бука.
Gelaß, т. простор.
gelajjen, 2дј. миран, тих, спокојан, трпљив; — 2dr. помало, лагано, полако; nur —, само лагано; —ђен, +. тихоћа, трпљизост, мирноћа,
Gelaufe, п. трчање, трка.
geläufig, adj. лак, вешт, окретан, брз, хитар; eine —e Дапђ , лака рука; —Н Е. лакоћа, вештина, окретност, хитрост.
Geläut, n. 380weze ; (die Gloden је), звона.
gelb, adj. yr; —ausſehen, xyrers ce; —, n. жутина, жутило; — шп (81, жуманце ; —en, у. 2. ожутити, пожутити; — Y. п. жутети, пожутети : —дтеђег, ш. медоливац ; —ђ9ђ, n. pyj, hus cotinus; —fopf, m. куна; fraut, n. катанац, luteola; —{Tid), adj, %yhваст, жућкараст, рујан; —Шиу, m. ;RyTOвољка, ешђелла critinella ; —reif, adj. 2peo; —ſ<nabel, ш. зелен; жутокљунац; —јифЕ Е жутица, жућаница, жутуга, златеница; —јфНа, 2дј. жутичав, жутугав, златениHAB; — Wurz, +. Жутњак.
Geld, n. новац, новци, пенези, динари, аслре, блато; (шп Зиј), новчани; zu — fommen,
— 135 —
gelten
оновчити се; —абдађе, #. данак у новцу: —beutel, m. кеса новчана; —биђе +. глоба; —сите, ш. течај новчани; —с ет б, 24. вредан новаца; —01ет1а, 244). лаком на новце; —Тајеп, —јфеате, ш. — је, 2. шкриња. за новце; —Тађе, . ћемер; — епштпе, f. mangel, mn. реткост новца, оскудица; тпадет, т. каматник; —геиф, 24]. новчан; —јрпееги, адј. разметљив ; —јфиђ, #. дуг; — ſtrafe, f. Geldbuße; —ſtü>, n. новац; weer, |. УВеф ет ; – шејеп, п. новчарство.
gelegen, adj. положен, постављен, лежећ ; (ђеquem, paſſend), 37014an; es ift mir ni<ts daran —, немарим за то; was iſt Fhnen daran —, што је вама до тога 7 er fam mir —, дошао ми је на згоду; — adj. згодно, на време, таман.
Gelegenheit, +. прилика, згода, пригода ; аЏе Gelegenheiten eines Уацјев феппеп, знати све куте по кући; бет бег —, из загођа; – 84:51 ђЕ, п. пригодна, песна.
gelegentlich, ad). згодан, пригодан ; аду. притодом ; згодом, приликом.
gelehrig, adj. yTezuB, послушан; — ен f. yчељивост, послушност.
Фегеђејашеи, +. наука, ученост.
gelehrt, adj. yer, научен, учеван, књижеван; — 0, m. учени, научењак, књижевник.
(фегеђе, п. вагаш, коловоз ; трап.
Фјегеи, (Фегене, п. пратња, провод, испратња, | стража ; поеке8 —, пролаз слободан ; —еп, у. а. пратити, проводити; —ст, m. |. Зе leitsmann. ;
Фе ен-бутеј, ш. проводница ; —шапи, ш. пра= тилац ; —zeichen, n. —зеНег, т. цедуља од плаћене дарине на друму.
Gelenf, n. чланак, прегибало, но; карика (од верига).
дегепе, —јат, 24). гибак; Не. учељив ; —igfeil, f. THuE0CT, окретност; Не. учељивост.
деКеги, у. п. дречати, дерати се.
Gelichter, n, Bpcr, óarpa ; ſie find gleichen —s, у једну тикву џушу.
gelieben, YV. n. изволети, видети се, свидети се.
qelieDi, adj, љубљени, љубимни, љубазни.
Зјепебее, #. драга, љубазница, милосница ; —су, IN. драги, љубазник, милосник.
gelind-e, adj, мек, благ: —ег Убииег, мека зима ; —19ееи, +. мекост, благост.
gelingen, V. n. прикладовати, ићи за руком.
(Đe{ijpel, n. жамор, жубор, шалат, шапутање.
gellen, v. п. орити се, разлегати се, звонити, јечати.
geloben, y. a. обећати, затећи се, зарећи се, заверити се.
дегођ, адј. хваљен; —јег Feſus! хваљен Исус!
gelt, i. je au?
geſt, adj. jazoB.
Gelte, #. каблица, крављача, музлица.
дец, у. а. јаловити, ујаловити; (мес ſein), ваљати, вредити, вредан бити; was gilt die Wette, 0 mr0 да се окладимо; eŠ qilt baš Leben, Ty ce pagfn 0 11a80; das gilt nit, Henk ; mir gilt das glei< ет, то је мени све jeanuo ; geltend machen (ein Recht), z0xa-
зглавак, коле-