Речник српскога и немачкога језика, стр. 152

Götterlehre

H2 34PpaBæe; —beſfohlen, 3ó0rom; um —es 99 Шеп, за бога, бога ради; Herr—, TOCHOдин бог, господ бог ; Бет —, бога ми, богме; guter mächtiger — ! вољни боже ; — дедеђеп, богодан; 0 —will, ако бог да; —јеш, боговање ; —4dDnTid), 24ј. боголподобан.

Götter-lehre , f. баснословље ; —јреиф, ш. реч божја; —гапЕ ш. амвросија, амброзија.

Gottes-, (in Зиј.) божји.

(оНед-афег, ш. гробље; —бтепј, ш. служба божја, служба, литурђија, миса, богослужење; —Мепниф, ај. цркован, свет, задушан; —и1ђЕ +. страх божји; —{iitd)ttg, adj. побожан, душеван, богобојазан ; —(е“ bärerin, f. ботородица; — детађувђен, —дејеђу јашете, +. богословље; —детеђгјет, ш. теолог; богослов ; —ђац%, п. дом божји, храм, б0томоља, црква; —јајеп, ш. шкрињица за милостињу; —|бјегег, ш. богохулник ; läſterlih, 24. богохулан ; —Шегиид, +. 60гохуљење, хула на бога; —|еидпег, п. безбожник; —leugnung, f. GesGomrBo ; —tiſ,

m. часна TPue3a; —verräther, m. безбожHUK ; —vergeſſen, adj. Gesó60zau ; —wort, n. реч божја.

дон деј, 24]. бошки, богоуогдан.

(фобђен, #. божанство.

(56 и, +. божица, богиња.

9516, 26). божји, божански, божанствен; Те, #. божанство, божанственост.

до оз, 24). безбожан; —0ген, # безбожлост.

Gottmenſ<h, ша. богочовек.

доНјен, 24). лобожан, свет ; mein —er Vater, MOj IOKOJHH OTAIL; —en Andenkens, 61aжене успомене; —1, #. побожност.

(Be, m. (бело, п. идол, кумир.

Gößen-altar, m. xanzmre; —bild, n. идол; Đienet, m. HAOAOHORAOHHK ; —bDičn|i, m. HAOJAOHORKJOHCTBHO. Gouver-nement, n. ryOepHHja, TORpajHHa ; —/ —neur, т. губернатор.

(tab, п. гроб, рака; 018 08 —, до смрти, до мотике; сат Жапбе des —es, с једном ногом у гробу.

Grabeinfaſſung, f. ouceK.

Grabekelle, f. z0nara.

graben, у. a. копати ; —(in Metall), pesars ; (in Stein), Bajar; —, ш. јарак, прокоп, преров.

Gräber, m. копач; —шШ, КЕ копачида.

Grab-hügel, m. rpo6 ; —lied, norpeOna necua; — mal, n. споменик ; —јфен, п. мотика; фи, #. надгробно; —ј Ае, +. гроб, треб, тробље ; —[ феј, ш. длето.

дубе сеп, у. а. грчити.

Grad, m. crenen, crynaw ; (der Verwandtſchaft), колено, пас.

gradir-en, v. a, (in den Salzwerken), 1ncruru co; —haus, n. xyha 3a чишћење соли; ung, +. чишћење.

дтабии еп, у. а. подићи на академички ступањ.

дхабире је, аду. ступањ по ступањ.

Graf, ш. кнез, гроф.

Gräfin, %. грофица, кнегиња.

дтај 1, 2дј. грофовски, киежевски.

(дташ, ш. туга, жалост, јадовање, јад.

— 144 —

grauli<

gram, adj. — јеш, жалити на кога, мрзити.

grämen, 15, т. 7. јадовати; јести се, гристи се; 1 зи Зобе —, свиснути, пресвиснути. grämlih, adj. тужан, жалостан, зловољан; тен %. туга, жалост.

дтаццов, 24). спокојан.

(Утапита , +. граматика, словница ; — ет, In. TPAMATHK, словничар.

Granu, п. гран.

(тап, п. грен, трећи део грана.

Granadier, т. гранатир.

Granat, m. гранат; —арје, —арје башти, епбаши, т. мограњ, шипак, нар; |швег —аре је, сладун; шиоее —арје, љутак, љути шипак.

Granate, f. граната, кумбара.

Grand, m. шљунак; —19 ad). песковит ; сутрусан. x

Granit, f. Tpaunr.

Graune, f. ocje.

granuliren, у. a. зрнити ; је Wunde granulirt, „зарашћује, пролази рана.

Grapen, m. лонац гвозден.

Gras, n. трава, травка ; ins — beißen, отегнути папке, одапети; —бат, + клупа од бусена.

graſen, Y. n. пасти, наџасти сеј — YV. 8. EOсити. Gräſerei, f. косидба; трава покошена. Gras-garten, m. травник; —ђапи, m. струк, пауљ; —ђирјег, ш. скакавац, кобилица.

graſicht, graſig, adj. TpaBau.

(Уса8-Гапо, п. ливада ; —lau<, ш. лук перјати —magd, f. краварица ; —тшисе, ff. пиница; —рјађ, т. ливада ; —[14, п. бусен; —tčeid) 24). траван.

дуајуец, у. п. владати, беснити.

gräßlich, graß, adj. ружан, грдан, страшан, страховит; — аду. ружно, страшно, страxOBHTO ; —Icif, Е. страховитост.

(irašt0nd)S, m. TpaBa.

Grat, m. оштрица, хрбат.

(у бе, #. кост рибја ; длака ; —пј1ф, ш. дла– кавица ; —19, 20). длакав.

(iatial, п. дар, поклон, војничка пензија из милости.

Gratis, аду. забадава, бесплатно ; —екешртат, п. поклоњени примерак.

Gratul-aut, m. честитач; —аНноп, Î. честитање; — еп, у. а. честитати.

grau, 26). сед, сив, чилатаст; — werden, седе“ ти, осбдети; laß div daher feine —en Haare

шафјеп, небрини се ти ништа зато; — bart, m. orapatn, CTaPHHA, Ceaa брада; —bärtig, adj. седобрад.

Gräuel, m. rpamao, orpaxora; —lDat, f. 540 чинство страховито, трдно дело.

grauen, y. n. седети; der Tag graut, свиће, cBamnBa ; (Abſheu haben), гадити се ; (јаше ђегл), грозити се, јежити се; е8 дуацее mir, бојим се.

Graukopf, \. Graubart.

graulih, adj. npocea, сурхаст, сур, сиваст; страшљив, плашљив; страшан, страховите