Речник српскога и немачкога језика, стр. 183

Krausbeere

Krausbeere, f. ſt. Stachelbeere.

Krauſe, f. кудра ; (ага ацје), набран колир.

бије, у. а. уковрчити, увијати, коврчити.

Krauſemünze, +. метвица. :

fraus-haarig, adj. KyapaB; —fopf, m. кудроња, куждра. ~

Фгац, п. трава, зеље, биље, купус, лист; прах, 6apyr ; Kräuter, pl. ónze; geſchnittenes —, седавац, ситни купус; —е сп, п. нож, ножеви, рибаоница, рибежк. :

‘räuter-buŸ, n. траварица (књига): —ац, f.

Tpanapa; —Hi|e, m. aeaeg cHp; —fenner, m. травар, OHzap; —lennetin , f. OH8a;pnma,; —tij|en, —|idden, n. jacryunh са биљем; —Гипђе, +. ботаника, биљословље; —-funоде, т. ботаник, биљослов ; — wein, Im. BHно с биљем.

таи датеп , т. врт кухињски; —ђобег, n. рибеж, ножеви.

Kräutlerin, f. травара; пиљарица.

Sraut-{tid)el, m. садиљка, садилица; —( ит, m. корен у купуса.

Krebs, т. рак; бег #59 gehäutet hat, nexyman; (Фејфионт), рак, живина, буба, ојаделица; (in Zuſ.), рачји, раков; —буште, +. лишајева трава; —дапд, m. den — деђеп, ићи као рак, ићи натрашке; —(61919, 24). назадан. frebſen, у. а. хватати раке; —[ пег, ш. рачар; —јапдеги, #. рачарица.

KrebS-höhle, f. – 108), п. чкаља, шкаља; —т07 gen, m. боба; —јад, ш. рачарица торба.

Фебе фађеп, т. рак, живина; —јфеје, +. самар, љуска рачија; —јфееге, Т. кљеште.

Kreide , f. Epeza ; in боје — дегабђеп, задужити се; аиј боје — деђгеп, живети на дуг.

Treibem, у. 2. мазати, намазати, умазати кредом. freiden-artig, freididt, adj. xpezacr; —weiß, adj. блед као смрт.

Kreis, In. круг, округ, шестар, коло, кол ; оволиш, котар, окружје.

Зе (пп. Зиј.), окружни; —аии, п. ожружје, окружни уред.

Пеубеп, у. п. цврчати, шкрипати; дрекати, дречати; — у. 2. пригати.

Зтеце!, ш. чигра, жерк; —п, у. п. вртети се.

Пеђеп, у. п. кружити, вртети се.

freis-fórmig , 24), округао, обал; —ı1auf, m. оптицање, Оопток.

шетеп, у. п. порађати се.

Krempe, f. ſt. Krämpe.

Герџеп, у. п. цркнути, липсати, крепали.

Krepp, m. & f. креп.

Зтеђје, #. главоч (риба); драгушац , хрен дивји (трава).

Kreuz, n. крст, криж; (ап Збегеп), cans ; (ап Штепјфеп), крста, крижа; — шафеп, кретити се, прекретити се; DDr ебраб das machen, крстити се чега; 18 —, упакрст; über's — legen, скретити, укрстити.

Kreuz- (in Zuſ.), KPHZXECB, KPCTOB; —adlér, m. крсташ орао; —agtt, f. ABonepHHma, (cekHDa); —beere, 7. пасјаковина, пасидреновина, глогиња црна; —бет, п. крста, крижа (на. телу), —б(шите, +. кретушак; —бгађ, adj.

— 175 —

frippen

– вредан, поштен; —ђотп, ш. глог црни; еп, У, п. крижати, крстарити по мору; у. а. прекретити, укрстити; fi —, у. т. крижати се, крстити се; сећи се; —епзап, Im. крижатица, Gentiana cruojata,

Угецјег, ш. новчић, крајцара ; — (зит See), гусар морски.

Kreuz-erfindung, f. налажење св. крста; —erbibung, + подизање, уздизање св. крста ; —јађле, #. крсташ (барјак); —јађтег, m. крстоносац, крижар, гусар морски; —јеј, IL крстов дан, покрижак; —дапуд, т. разкрижје, раскреница ; (in den У егп), ходник препречен.

freuz-igen, v. a. распети; јеш 9 ф — , испаштати; 15 —, т. т. крижати се, кретити се; —ипд, Е. распињање, распеће, пропеће. freuzlahm, adj. хром, пребијених крста.

Kreuz-partifeln, pl. 4. честице од часнога дрвета; —тиЕет, т. крижар, кретоносац ; {|d)nabel, — DDgel, m. кривокљунац; —јр пе, f. nayE BEAHEH; —träger, m. кретоносац ; —шед, т. раскршће, раскрижје, раскрениna; (in ben Аифеп), крижни пут; —т0е је, аду. унакрст; —офе, 7. крстопоклона недеља, крижева , крстовна недеља :; —3е hen, n. (ſtatt der Unterſchrift), PCT, крижац (3HaMCPe EPCTA MeCTO IOTINCA) ; —zug, m. крижобој, војна CBETA, EPCTOHOCHE PAT.

fridlih, adj. мучан, тежак, трудан; сањав, пун предрасуда.

Фебе Тор, ш. тврдоглавац; —Капе ђе, T. сврбеж, свраб; –п, у. п. копирати; (јифеп), сврбити, бридети ; — у. а. чешати , голипати. frie<h-en, Y. п. милети, пузити , гмизати ; ente, 7. кверкведула (патка).

Krieg, m. рат, војна, крајина, војница, размирица,; бе. кавга, инат; —еп, Y. n. ратовати, војевати, војштити.

friegen, т. а. примити, ухватити, добити, задобити. ЗФиедег, ш. ратник, војник, бојник, бојац; 5, ај. убојит, војнички, ратоборан.

деде (п Зиј), бојни, војени, ратни; bienjt, m. служба војничка ; —erflärung, f. објава рата; —јић, ш. ратни начин; baš Militär auf —fuß ſeßen, cupeunrg војску за. par; —gefaugene, m. роб; —ђеет, п. војска; —lined)t, m. |. Golbat; —1dufte, pl. apeMe ратно; —шафу +. војска; —тапи, ш. војНик; --mili|ter, m, parim министар; —тефђе, п. право звојено, војени суд , закони војени; —г што, +. оружање; —ј 1, п. убојни брод; —р0!, п. војска; —шејеп, п. рат, послови војени ; —зеи, Т. војница, рат: zut, +. вапт војнички; —300, та. |. фегозно.

frimpen, y. n. збегнути се; — у. а, квасити CyRHO.

Kringel, f. xpyr, nepen, переца.

Krinne, f. nyxoruna; 6Ppasza, japaxk.

Krippe, f. jacze, јасли; плот, ограда; преграда.

Ерреп, У. а. превијати, сатибати, кудравити.

frippen, v. n. јасле гристи; —Ббе ет, ш. коњ који гриве јасле.