Речник српскога и немачкога језика, стр. 201

mißgreifen

mi ßgreifen, v. n. промашити.

Mißgrifſ, m. 1Poxamaj, погрешка.

Mißgunſt, +. ненавист, завист, злоба.

mißgünſtig, adj. ненавидан, завидљив.

mipbanbeln , Y. a. злостављати, злоставити, силити, силовати; — Y. п. грешити , зло делати.

Mißhandlung, #. злостављање, силовање, зло поступање; грех, злочинство, погрешка.

Mißheirath, %. женидба неприлична.

mißhellig, adj. нескладан, несложан; —feit, f. несклад.

Mißjahr, п. неродица , зла година.

mißfennen, |. berfennel.

Уве апа, —laut, m. HeckaaA, He640XaBH глас.

mißleiten, y. а. завести, заводити.

mißli<, 24ј. сумњив, опасан, Tyra.jbHB; —–eit, +. опасност, незгода.

mißlingen, “. п. непоћи за руком; — п. неуспех. У ти, ш. —191е4, #. зловољност, дресеље.

пивши па, 20]. зловољан, сетан.

mißrathen, у. а. одговарати.

mißrathen, у. n. \. mißlingen.

Mißton, 1. несклад.

mißtónen, ут. п. неслагати се, несударати се.

пиВеацеп, у. п. сумњати, неверовати, непо· уздати се; — п. сумња, неповерење, непоуздање; —0%, 24). неповерљив, сумњив.

Mißtritt, |. Fehltritt.

Mißvergnüg-en, n. неповољност; —, ад). незадовољан, невесео.

Mißverſtand , m. Mißverſtänduiß , n. песпоразумљење, блудња.

mißverſtehen, у. а. зло разумети, неразумети.

Mißwachs, m. неродица, неплодност.

ЈИ, п. Ђубре, гној, —бее, п. клило.

ЈИ, #. лепак, имела, Mena.

ЈаНеготоје!, + мелаш, имелаш.

miſten, v. a. ђубре кидати; Ђђубрити, гнојити; — Y. п. торити, наторити, балегати, (Боп der Ziege), брабоњати.

Miſt-gauche, Т. пиштевина; —ђаијеп, ш. буниште, Ђубре, гној, сметиште; —ајег, ш. говноваљЉ. mit, prp. c, ca, cy, y; (in Зиј.), су-, са-.

Mitangeflagter, m. caTyZeunuKk.

mitarbeit-en , y. a. помагати ; —ег, ш, поматач, помоћник, сарадник.

ти бедсеп, 2д4у. скула, с, са.

ЈИ еј фитотуееу, т. сакривљеник.

У еђвех, ш. сапоседник.

Ди еро пафнојех, т. сапомоћник.

Mitbewerber, \. Mitwerbex. -

mitbringen, у. 2, донети са собом, повести.

Mitbürger, m. cyrpahannu; —in, f. cyrpahauxa.

Mitchriſt, f. 6paxr y XpHcTy.

miteinander, adv. скупа, заједно, упоред.

mitempſinden, у. а. саосећати.

Mitempfindung, f. саосећање, сачуство.

Miterb-e, m. сабаштиник, санаследник —in, f. санаследница. : OR

miteſſ-en, v. a, заједно jecTrg; — er, IN. Apyr у јелу; саједац (болест).

müfahren, у. п. возити се с ким; ешеш übel —, зло с ким поступати.

— —

: Mitt cr

mitfolgen, у“. n. ићи за ким.

mitführen, y. a. повести. :

УП дабе, #. мираз, женинство, прћија.

mitgeben, Vv. a. дати. :

Mitgefühl, п. ј. Mitempfindung.

mitgehen, Y. n, ићи заједно; е оаз — Тајјеп, украсти што.

УЉИиЧеђи Це, т. помоћник, помагач.

Mitgenoß, т. друг, другар, саучесник, диоHHR, ортак; —тп, #. друга, другарица, ортакиња. Mitgift, f. |. Mitgabe.

Mitglied, n. 11a, сачлан.

тиђавеп, ут. п. држати с ким; 1% halte mit, ја пристајем у друштво.

mithelfen, у. п. помоћи, помагати; —u"T, IH. помоћник, помагач.

шиба, аду. дакле, инди, и тако.

mitfommen, у. п. ићи, доћи заједно.

и ацјеп, у. п. скупа ићи, трчати.

Mitlauter, ЈУПНаце, шп. сагласник.

Mitleid, Mitleiden, n. caxaæewe, милосрђе, милост.

ши ефепа оса, — ес, 293. вредан жаљења.

тпшегоу, 24ј. милосрдан, милостив, жалостив, болећи.

mitmachen, у. а. чинити што и други; бити при чему, учествовати ; је Убобе —, живети по моди; аиез —, бити у свакој чорби мирођија.

Умитепјеф, п. искрњи, ближњи.

mitnehmen, у. а. узети са собом, понети, повести; (епитајеп), ослабити, оштетити.

ти фен, аду. не, никако, нипошто.

пикефиен, у. а. узети у рачун.

mitreiſen, у. п. ићи, путовати с киме.

Mitregent, m. савладар, —]фај, савладарсвто.

Mitſänger, ш. певидруг.

пи фића, 24). сукрив; —е, ш. помагач, учестник злочинства, сукривац.

УЉЕ Шет, ш. саученик.

mitſingen, v. 2. заједно певати, припевати.

mitſpeiſen, v. п. јести с киме.

mitſpielen, v. n. играти, играти се с ким, einem übel —, зло поступати с ким, оштетити кога.

УМад, ш. подне, пладне, југ; —9%, аду. у подне.

miftdgiq, adj. moAHenam, јужан.

Mittags-efſen, n. —mahlzeit, f. обед, ручак; freis, m. wepmanjaH, подневник ; —linie, f IOAHCBHIA ; —mahl, n. —mahlzeit, f. | Mittagseſſen; —ruhe, f. —\claſ, ш. санак пор учKy ; —ſeite, f. oque, jyua crpana; —fonne, # сунце подневно; —ſtunde, подне; —tiſ<, ш. обед; —ı\Ddrtd, adv. E jyry, E moAHeBy; —I0iD, ш. јужни ветар, југ.

Mitte, f. среда, средина, средиште; von dev —, сасред.

Mittel, n. средство, начин, пут, (ЈАН), среда, средина; (Зепибден), имање, добро, имућ1067 ; (Arzuei), zex zexapnja; (Vermittlung), посредовање ; (Зи), збор, цех. :

Mittel-, ii Đuj. (bie Mitte betreffend), cpeaumни, средњи ; (оте Фелин шп бекејјено), посредни, 13