Речник српскога и немачкога језика

abſegeln

абједе и, у. п. одједрити; —ung, f. 011a32K, полазак (брода).

абјеђеп , у. а. (етјеђеп), видети, познати по чему; DON ејшеш ебраз —, научити се што од кота гледајући; mad) einem Удшшјег —, прегледати; eS iſt auf dih абдејеђел, тебе се тиче.

Abſehen, n. намера ; прегледање.

abieijem, Y. а. сапунити, насапунити.

-абјефђеп, у. а. процедити, оцедити.

ЗГјеце, Е крило од куће; — eines Daches, стреха ; — етшпег Уштпзе, писмо.

obſeits, adv. на страни, у прикрајку.

абјепт-сеп, у. а, слати, послати, отправити; —er, т. пошиљач; —ицпд, +. одашиљање, пошиљање, отправљање,

abſeng-en , y. a. палити, опалити, прљити, CHD.JBHTH , HOHDJBHTH , OGMyAHTH; —1G, f. прљење.

abjenf-en, v. a. (Derunter{enfen), пригнути, притибнути, пригибати, скучити; полагати, положити, повалити (лозу, дрвље итд.), спустити, спуштати у дубљину; --ег, ш. положница, гребеница (од лозе итд.)

abſent, adj. отсутан.

abſeßen, Y. а. скинути, скидати; (фетеђе —, спустити пушку; беп Жеђег —, збацити са, седла ; Убасхеп —, продавати, распачатиј — vom Amte, збацити са службе; im Schreiben — , писати с почетка; 4tdlDer, Уритиет —, одбити, залучити ; оош еапре —, одмакнути се од обале; пп Жебеп —, одахнути; ођле абзијеђеп, на душак, без престанка; ез wird Schläge —, биће батина; —ипу, fi. полагање, прођа, скидање, престанак.

abſein, Y. n. отсуствовати ; —, п. отеутност.

2075 +. намисао, намера; 11 бес —, пора ди, ради; п — meiner, порад мене; 9 ſichten haben auf etwas, смерати на што; in böſer —, зларадице.

abſichtli<, adj. навлашни; — аду. хотимице, нарочито, навалице, навлаш; —[е1 #. навлашност, наваличност.

абјеђеп, у. а. сејати, просејати.

abſieden, ту. п. обарити, варити, сварити, одварити, попарити. ;

abfingen, у. а. певати, отпевати, испевати; п. отпевање; —ung, f. Der Gebete bei einer Grablegung, onea1o.

abjiben, Y. n. orceAaTH, OrcecTH; — Y. a. eine Schuld, ben 9{rre|t, OrceAHTH дуг, затвор.

abjofut, adj. nornyH,caBpmeH, HeOrpaHHueH ; — StimmenmoebrDeit, 7. надполовична већина, тласова.

abſolviren, Y. a. опростити, опраштати, одрешити; (оте Форел) свршити науке, изучити школе; ХбјоиНопадебек, п. опросна молитва.

abſolden, у. а. платити и отправити, плаћати и отправљати.

абјопђег бат, 24). разлучив ; —00%ф , |. 'бејол= ber8; —п, у. а. разлучити; раставити, одлучити, лучити, раздвојити, одвојити; ЈЕ —, бризгати; —шпо, %, лучење, растављање, бризгање.

abſpalten, у. а. оцепити, расчепити,

3 — abſtechen

abſpänen, #. entwöhnen.

abſpann-en, v. a. (Pferde), испрегнути, испрезати, попустити, одапети (жицу или уже), на педаљ мерити, измерити; —ипо, +. испрезање; — der Фуаје, малаксалост.

абртуна, 24). противан, дучаљив; — тафеп, отуђити; — Фетђеп, отуђити се.

абјрахеп, у. а. штедити, заштедити на. чему.

abſpeiſen, Y. а. нахранити , хранити, појести; einen Агапјеп — , причестити болесника ; einen mit leeren Worten —, IPpexa3aTE,

abſpielen, у“. а. одиграти, играти.

абјртеде ли, У. а. одсијавати.

abſpinnen, у. а (епе Офишо) отпрести.

abjpiben, Y. a, шиљити, зашиљити , заоштрити, задељати. -

abſplittern, y. a. исцепкати ; — у. 0. цепати се.

9(biprad)e, |. 9(Drebe.

abſprechen, у. а. (етпеш еноаз) пресудити да ко што изгуби; ешеш раз Хебе —, на смрт осудити ; етпет бе дејшње Vernunft —, казати о ком, да нема Mo37a; einem Rranfen baš Чебеп —, недати ништа за болесников живот ; y. n. über etwas —, пресудити што; darüber if in erſter Fnſtanz abgeſprochen, Ty је ствар пресудио први суд.

abſpreißen, Y. a, подулрети, подупирати.

abſprengeu, y. а. откидати, откинути; одкрнути. abipriepen. |. abſtammen.

abiprinqen, y.n. CROUHTH, OTOEKOMHTH; пуцати, пукнути (жица), одљуснути се; боп јеташdes Partei — , отпасти, одметнути се од кога.

abſproſſen, ſt. abſtammen.

Abſprößling, #. Abkömmling. :

Abſprung, m. cx0k, 0TCEOK, INJKOTHEA ; das it ет дгојег —, велика је разлика.

abſpulen, У. а. одмотати, одвити, сасукати.

abſpülen, Vv. a. сплавити, прати, спрати, спирати, опрати, сплакати, исплакати (вода обалу); о. ишеп —, подлокати.

abſtammen, y. n. произлазити.

abſtäámmen, у. 2. кресати, окресати, длетом одбити.

9(бтит а, ш. омладак, потомак.

9(bjtammung, +. род, происхођење, подретло, порекло, колено, потомство.

9(бап, т. даљина, отстојање, разлика, отступање, растојање.

абјралоа, 24). различан ; сух , мртав. |

abſtatt-en, v. a, Dank — , захвалити ; Beſuch —, посетити, походити, полазити; сеп Gruß —, no3a4paznrn; ſeinen Glü>wunſ<h —, yecTHTATA; —ung, f. (Abfuhr) отправљање; (Abzahlung) ncnzara. j

abſtäuben, Vv. a. прашити, испрашити, пајати, опајати.

abſtäupen, y. а. шибати, ишибати.

абјефегт, у. а. (је афеен) клати, заклати ; еше Karte —, убити ; einen vom Pferde —, Tyрити кога са седла ; einen и, одвратити реку; еп Чадег —, обележити табор ; den Wein — , оточити вино, —, У. п. разликовати се; непристајати једно к другом ; —L, m. einen — machen , свратити се.