Речник српскога и немачкога језика

abſteden

abſte>en, v. a. (das УГдејесе), скинути, изBAJETEO; einen Garten —, обележити кољем међаше.

abſtehen, У. п. растојати, бити далеко; Von einem Vorhaben — , одустати од намере; осушити се (дрво), погинути (риба); устојати се (вино).

абређеп , У. а. красти; украсти ;. #18. научити се крадом.

абјецеп, У. а. укочити, подупрети.

abſteig-en, Vv. п, сићи, силазити, отсести, свратити се; DDm јегђе '— , одјахати , сјахаTu; abſteigende Упие —, нисходна лоза; quartier, N. свратиште, конак.

abſteinen, y. n. међаше стављати, поставити.

абје еп, у. а. Зебефеп —, уклонити, укинути мане; — зишт УСШИКОх, дати у војнике; —ипа, Т. укидање; — 31 ДНА, отправљање у војнике.

abſtemmen, #, abſtämmen.

abjterben, ~. п. умрети, помрети; — п. смрт.

abſteuern, ſt. ablanden. .

abſti>en, У. а. вести, превести,

Abſtich, m. xounja (04 калупа или реза); 15. разлика.

abſtiften , v. a. Jemanden von der Wirthſchaft, раселити кога.

абјшттел, ч, а. попустити (жицу), гласовати; — V. n, неслатати се; —шио, +. гласање.

абјођет, у. а. отиснути, отискивати, одбити, збадити ; еше бфио —, одужити ce ; |id) — , излизати се турањем ; — у. п. одједрити, кренути се.

абјгас, 24). без односа на што, одвучен; —iohn f. одвученост.

abſtraf-en , Y. a. nezencaTH , каштигати, казHATH; —ung, Е педепса, каштига, педепса– ње, казна.

abſtrahiren, yv. a. одвлачити; — YV. п. без односа на што мислити.

abſtreihen, Y. a. сразити , обрисати , згладити, ишибати , наоштрити, набрусити, избрисати. abſtreifen , y. a. die Haut —, скидати кожу ; das Laub — , брати, обрати лишће; bič Handſchuhe — , свући pyxaBune; Beeren u. Blätter —, смуждити.

abitteiten, yY. a. (emem еноа8) задобити парницом; dur< 9Morte —, противословити.

abſtuf-en, y. a. ломити комад по комаду; ра3редити на ступње; —ицпд, #. лостепеност.

abftülpen , v. a. (ben Ош) спустити обод на шеширу.

абјштирјсп, у. а. тупити, затупити, утупити; отупити ; ein Beil — (um es dann zu ſ{härје) замлатити, ћушати, завратити, завраћати; einen dumm штасфеп, замлатити ; аб“ дејшпру, а24ј. затубаст; —, п. завраћање, замлаћивање, ћушање; —ипу, +. затушљеност. -

Abſturz, m. nponacr, jas; CTPMer, BPLCT.

ab{hikem, Y. a. сећи, отсећи, потсећи, резати, подревати, одрезати ; кратити, пократити.

абјифеп, у. а. поискати, побискати (уши или буве); оје Жапрел —, скидати, требити гусениде. = ~

обего еп

Abſud, m. уварак.

abſüßen, у. 2. сладити, осладити.

Abt, m. ona.

abtäfeln, y. а. подити, потподити , патосати.

абкајеГт, у. а. распремити брод ; —ипа, +. распремање брода.

abtanzen , y. 2. отандати, одиграти ; 19) —, истанцати се, натанцати се, наплесати се, наиграти се.

Abtei, #. опатија; —ррипре, У. опатовина; ſi, adj. опатски, опатовски.

Abtheil , m. део; —есп, у. а. делити, разредити, оделити, разделити; (mit einer Wand)

претипити, преградити ; — 0 zwei Zheile, предвојити, преполовити ; — das Brod, Pa3мешивати; — ben Brodteig и Уатбе, раску-

вавати, раскухати; — das Feld in 9 ет 2с. употесити ; —, п. разређивање, размешиBAIE , предвајање; —ипа, +. раздео, оде·љење; преградак, пресек, око.

abthun , y. a. (z. B. einen Mantel) скидати, скинути кабаницу; — bič ЗЗешајјелјфаје, оправити заоставштину; етпеп УСје ет =, погубити (злочинца), докончати, свршити; исплатити (рачун); ст шјАдез Фејфаје —,

_ раскрпљати, раскриљавати.

Abtiſſin #. опатица.

обе ф, 2дј. опатов, опатски, опатовски.

абеоел, у. а. убијати (тело).

abtraben, Y. n. касати, откасати.

Abtrag, m. плаћање; einen — бил, надокнадити; —сп, Y. a. vom Si|d)e —, прибрати, прибирати; диб зиш —, добро за износ, издер; (еп Фебаиђе зе.), срушити, порушити зграду; (епе Ффи) одужити, одуживати, платити (дуг); носити, износити, подерати, хабати (одећу); —шпо, +. рушење, плаћање, одуживање, прибирање.

abträufen, f. abtriefen.

abtreiben , y. а. отерати, одагнати; (јео ти (Зета, сузбити силу силом; оте LetheS-

fruht —, усмртити утробу, плод из утробе; ein је — , морити, уморити коња; оа8 О беу —, чистити, очистити сре6po; das Kalb (beim Melken) —, P0KxFYTE ; —ung, f. терање; усмрћење, побацивање плода из утробе.

abtrenn-en, у. а. порити, отпарати, оделити, одлучити ; —ипу, +. парање, лучење.

abtret-en, y. а. газити, нагазити ; etwas —, уступити; у. I. OTHE, OTCIYIITE, HCTYIHти, изићи; bei einem —, севратити ce; von etmas —, IPobE ce, оставити се, одустати од Sera; —Uung, f. yCTyI, уступање, напуштање, отетупање; —ипде, уступни; ипдаштилое, + уступница.

Abtrieb, m. сечење дрва. [користан.

абесејеп , у. а. капати, искапати; 18. бити

abtrinfen, у. а. исиити, испијати; отпити ; еп Guthaben — , полити дуг.

Abtritt, m. излазак, отетупање; (бетитефез Gemach), исход, проход, походница, заход; ſeinen — пефтеп, отићи.

abtro>nen, у. а. сушити, осушити, исушити , — у. п. сушити се, осушити се, сахнути, усахнути, увенути.