Речник српскога и немачкога језика

abiröpfeln

abtröpfeln, abtropfen, у“. п. капати, окапати.

abtrpDben, у“. а. добити , задобити упорношћу, пркосом.

абаширјеп, т. а. убити, убијати (у игри); насадити (одговором).

abtrünnig, adj. merben, отпасти, одметнути се; — шафеп, одметати, отпадити ; —е, ш. одметник, отпадник; —, f. одметница, отпадница; —1и, +. невера, одметање, отпађивање. абит ђе ет, у“. а. судити, осудити, пресудити кога; —цпу, +. осуда.

abverdienen, Y. а. одслужити; |eine Oimben dur< фђајеп —, отпаштати.

abverfaufen, y. а. продати.

abverfündigen , Y. 2. наповедати, (женидбу).

abvieren, Y. а. четворити.

abviſiren, у. а. мерити, измерити (висину).

Abiwvage, +. разност висине (од два места).

абе ипо зидеђеп, у. n. долазити и одлазити, отходити и ДОХОДИТИ.

abwägen, Y. п. мерити, измерити, размерити, вагнути; etwas von einer größern Menge —, одмерити, fig. PacyzHTEH, промислити.

abwalfen, у. а. ваљати.

abwälzen, у. а. ваљати , свалити, котурати, одвалити ; fig. etwas von 5 ~, опрати се, оправдати се. :

abwandelbar, 24]. спрезан (глагол); —п, Y. a. спрезати ; —шпо, +. спрезање.

abwärmen, у. а. грејати, огрејати.

abwart-en, y. a. чекати, ишчекати, ишчекивати, почекати, служити, послуживати, дворити; 16 —, чувати се, пазити се; —цид, +. чекање, настојање, дворба, послуга.

abwärts, adv. Es, доле, напиз брдо, под ноту, напод ногу; —јБеп, седити у прикрајву.

абуојфееп, у. а. опрати, спрати, запрати, запирати, испрати, умити; пасф ећпапоеу —, изопирати ; —јађ, п. помијара; —ајјег, п. помије; —те 5, п. судопера, лонцопера; ung, f. прање, умивање, авдес.

abwäſſern, |. wäſſern.

abweſel-n, y. а. мењати, разменити, променити; — mit Веапиеп, премештати чиновнике; — Y. п. мењати се, изменити се; —ђ, аду. наизменце; —ипа, f. мењање, промена. Abweg, m. странпутица ; ашј —е дехавђеп, за– блудити, забасати.

O аду. с пута, од пута, странпутице.

abwehen, у. а. одухнути, одувати, носити, односити, однети, стрести, отрести (ветар).

абуређуеп, у. а. уклонити, уклањати, недати, бранити, забранити, одбранити, одгонити, одбијати, одагнати, одбити.

abweichen , у. 2. мочити, намочити; — Y. n. одлупити се од влате, расквасити се; уклањати се, застранити, кривудати, отступити, одустати, разликовати се; — DDI der Meinung Andexer, неслатати се с друтима у мнењу ; ит абдетофепеп аге, лани, прошасте тодине ; —џпо, #. уклањање, разлика, кривудање.

навестити

== ДЕ

Abzeichen

abweiden , y. а. пасти, опасти, попасти, утирати. abweifen, у. а. мотати, смотати, одмотати.

абуеттет, у. 2. плакати, исплакати нешто, плачем задобити. ;

abweiſ-en, у. а. одбацити, одрећи, непримити, одбити (н. п. тужбу чију); отправити ; Суег manben рот Фегтибдеп, искључити кога од имовине; —ид, #. одбијање, одбацивање.

abweißen, у“. п. губити боју белу; — т. а. белити, обелити.

аб ре еп, у. а. увенути, усахнути.

abwend-en, y. а. одвраћати, одвратити, сметати, сметнути; одговорити, уклонити ; 11% —, однићи, окренути ce; Dom Munde (nahdem man getrunfen) одагнути ; —19, 243. ненаклоњен; — тафеп, одвраћати; bie (Đe= müther — штафеп, отуђити; —Ung , +. одвраћање итд.

abwerfen, у. а. збацити, свргнути, разврћи (мост); свалити (ADBO); (baš SOD|t mivft bič 580 ђе аб) требити се, потребити се, очистити се: оте! —, много доносити (корист,

пробитак), — ~, п, котити, окотити, лећи, излећи.

abweſen-d, adj. отеутан, неприсутан, неназочан; — је, избивати ; те — ſein, неиз-

бивати ; —ђен f. отсуство, отеутност, H3бивање. абуређеп, у. а. крзати, искрзати; брусити, избрусити ; 1ф — Y. 7. изглабати се, EDзати се, искресати се, отрдати се.

абтотефјеп, у. а. воштити, навоштити ; избити, излупали.

abioideln, ут. 2. одмотавати, одмотати, размотати, одвијати, одвити, развити.

abwiegen, ſt. abwägen.

Abwinde, f. MOTOBHA40, BHTAO ; —0IH, Y. 4. OAмотати, одвијати, мотати , осукати.

abwirfen, y. а. дерати, одерати (прасе); ткати, откати.

abwiſchen, y. a. отирати, отрти, утрти , брисати, убрисати, обрисати ; 14 —, убрисати се, брисати се итд.

abwuchern, y. a. добавити лихварећи.

abijivbiqeN, Y. a. понизити.

abwürfeln, v. а. наткопкати.

Abwurf, 1. производ, доходак, приход; (раб Unhbrauchbare) сметак.

abwürgen, ~. а. гушити, загушити, задавити,

abwürzeu, V. а. зачинити, зачињати,

abzahlen, |. bezahlen.

abzähl-en, v. а. бројити, разбројити, избројити, побројити , одбројити ; —ипу, +. бројење, рачун.

абзотеп, У. а. свађом задобити.

абзарјеи, у. 2. очепити, бточити 5 Blut –-, крв пустити ; —ипу, #. отакање; пуштање крви.

abzäumen, У. а. одуздати.

abzäunen, v. a, ограђивати, заградити, оградити, преградити (плотом). ;

abzauſen, Vv. a, чупати, рашчупати, очупати.

abzehr-en, v. a. rpomuruH, потрошити; jid) —/, тубити се, сушити се; —ипу, +. cyxa Heмоћ, јектика, тижика.

Abzeichen, п. знамење,