Речник српскога и немачкога језика, стр. 220

Pimpinelle

~ x

— 212 —

Pöbel

Pimpinelle, f. бедринац, бедреник ; јарчија || ргабфеги, т. a. & n. брчкати, пљускати, пљес-

трава.

Pin, m. Pinie, +. пињ (плод).

Pinien-baum, ш. пињ (дрво).

Pinne, f. чавлић, бруквица.

Фе, ш. кичица; 62. блесан, глупан; —п, у. а. мазати; — Y. n. цвилети, jayкати, јадиковати.

ице, + пинта, ока, врч.

SDiprmiet, m. OHROHHHR ; —сотре, п. опкопнишTBO. |

Pipe, f. 6aupa. |

pipen, V. n. пијукати, пијукнути, пиштати; N. пијук, пијукање.

Piquet, \. Piket.

Pirolt, m. |. Goldamſel. ~

Диана, т. рајска смоква, смоковница.

Piſſe, #. мокраћа, пишаћка; лишањак; —п, у. а. мокрити.

Pißtopf, 0. врчина.

Штјазје, #. —пбоии, ш. клокочика.

Piſtol, n. Piſtole, f. пиштољ, самокрес, мала \rymna, кубура; mit Silber beſ<lagene —, леденица, сребрњак.

Piſtole, +. пистола (новац).

Piſtolen-holſter, m. xyóypa; —ſ<huß, m. хитац из пиштола.

Таса, п. разглас, проглас, објава, прибој.

plađen, vy. n. (beim Feuern der Soldaten), neyредно пуцати; — ~. а. лепити ; збијати; (ртадел , ди еп), мучити, кињити ; ſi mit ебраз —-, мучити се, кињити се, патити се.

абфет, ш. мучитељ, неуредап прасак; —ст, +. мука, патња, труд, брига.

Plafond, m. таван, таваница.

аде, +. мука, брига, труд, скрб, (апортаде), бич; —де, ш. мучитељ, мука, досада.

plagen, у. а. кињити, мучити, костоломити; досађивати; 16 —, мучити се, педепсати се.

Plageteufel, Plager, \. Plagegeiſt. *

plan, adj. paran, једнак, пљоснат ; ће. јасан, очевидан.

ап, т. намера, намерење, основа ; (беле) равница, равнина.

Planet, ш. планета, звезда покретна; —епbahn, +. колотечина, пут планетски.

planiv=en, v.a. paBHHmH, сравнити, поравнитл; угладити ; 'Dapier —, nparn папир; —!00јſer, n. клијана вода.

Иашје, # даска, треница, проштац, талпа; тараба.

plänkeln, v. n. чаркати се, пушкарати се; л. пушкарање, чаркање.

planken, у. а. уровити, урављати прошће.

planſchen, plantſchen, у. а. брчкати, пљускати по води.

Plapper-er, m. —maul, n. —taſche, +. блебетуша, чегрташ, зановеташ, куретало, брбљавац, мутљага ; —ст, +. блебетање, брбљање; —ђај, аај. брбљав; —ђајноен, f. брбљавост; —п, ч. п. брбљати, блебетати, клапрњати, куретати, зановетати, тртосити.

Plärre, f. дерњава, дрека.

plärren, у. n. дречати, плакати, дерати се.

ата, + платина, бело злато.

platſchen, у. п. пљеснути, пљескати.

кати, брчнути.

„11, ад). раван; плосан, пљоснат; гладак;

јасан; —шафеп, расплоштити; —0е1 6, 24], нисконемачки, просто немачки.

Platte, f. плоча; лист; (еш дејфогслег Kopf), ћела ; (eines гаде!а), главица, глава; (ебепе 24 је), равница, равнина.

Plätte, +. сплата; утија.

ФТафејеп, п. утија.

Platteiſſe, f. иверак, швоља (риба).

platten, рушКеп, у. а. тањити, плоштити ; тладити; равнити, поравњивати; утијати.

platterdings, аду. баш, управо, посве.

Plattererbſe, f. састрица.

Platt-fiſ<h, m. 5. Platteiſſe; —heit, f. naocgamocr; ће. простоћа, плиткост ; —Торј, ш. плосноглав; —ацз, \. Filzlaus; —mühle, Е ламар-

ница ; —паје, #. плоснат нос. Plaß, m. прасак, праска, тресак. ; Plat, m. место; пијаца, тржиште; (Лашт), место, простор ; (Тађеп), лелиња ; —пеђ“

теп, сести ; апј беш —е беен, погинути; (Amt, Dienſt), cayæ6a, uecr0, част.

Platz-, (in Zuſ.) necrun; —büchſe, f. Klatſ<büſe.

plaßen, Y. n. HyEHYyTH, TDpeCHyTH, AYHHYyTH, Hy= цати, трескати, лупати.

pläßen, у. а. пљуснути, пљускати; лупити, ударити.

Ууавех, m. праска, тресак, пљуска.

Platzgold, |. Knallgold.

Та -ђа ет, п. наместник.

Platpulver, |. па Ширег.

(авгедеп, т. пљусак, бујна киша.

Ф(ашђег-еу, ш. приклапало, наклапало, гатало, ћапрдало, бепетало, блебеташ, таландара, блебетуша, брбљавац; —11, +. брбљање; — haft, adj. брбљав; —ђајНден, +. брбљаBOCT; —maul, n. у. Plauderer.

plaubetn, v. n. 6p0aama, HpHkaamavrH, hanpдати, блебетати.

Plaudertaſche, f. блебетуша, брбљавац, брбљавица. y

Plinſen, Plinzen, |. Blinzen.

Plöte, f. црвенперка (риба).

plößlih, adj. npex, Harao, ненадан; — аду. нагло, из ненада, из небуха.

Pluderhoſen, f. pl. anxmaBje, плундре.

plump, i. nsyec ! 6yk!

рпитр, 2дј. неотесан, неспретан, нескладан, здепаст.

plumpen, Vv. n. пљуснути, пасти, бућкати, бућ= нути, љуснути (у воду).

Фрилирђен, +. нескладност, неотесаност. неспретност. Plumpkeule, f. Plumpſto>, m. Gyhkaao.

Plunder, т. траље, трице, стареж.

ТИШпђегег, ш. одир, одор, пљачкаш.

Plunder-kammer, f. соба за стареж; —аш,

.п. траље, трице, стареж.

pliinder-n, y. a, пленити, робити, пљачкати, одирати, харати; —иид, +. плењење, роблење, пљачкање, пљачка.

06, ш. плиш, вунен аксамит.

бабе, ш. пук, светина, простаци; —ђај, 24]. простачки; — ſprache, простачки језик;