Речник српскога и немачкога језика

arglos — 31

arglos, 24ј. безазлен , безлобан, кротак; Tojigfeit, У. безазленост, незлобност, кротост.

Argument, n. 20x28, |. Beweis.

Згурођи, ш. сумња, подозрење; —еп, Y, D. сумњати, подозревати.

argwöhniſch, adj. сумњајућ, подозревајућ.

Јпте, #. арија, напев, глас.

Arithmet-it, ſ. Rechenkunſt.

Arlesbeer-e, f. оскоруша, брекиња (воће); baum, m. оскоруша, брекиња (стабло). от, 24). убог, сиромашан, бедан, сиромах, сиромашки, потребан, потребит , празан,

ништ, јадан, тужан, танких ребара.

Јат, т. рука, мишка, мишица; — eines Flufſјез, грана, рукавац; —000, наручај; —бапло, п. гривна, наруквица ; — гић, f. лук, самострел; —Ббтиј афиве, т. самострелац; ипјего Ђте —е дте еп, лотпомоћи, потпомагати.

Је, т. сиромах , богац, сиромашак, убожар, божар, убогац, празник, празнов, глота, сиромашан, сиротиња , јадник , ојађеник, кукавац; сиромашица, јатка, јадница.

Armee, 4. армада, војска, ордија.

Aermel, т. рукав.

Armen- (in Zuſamm.) cuponawxny; —anſtalt, f. \. Armenhaus ; —büchſe, +. елемозница ; geld, п. милостиња; —ђаце, п. дом за убоTe; —ſeelentag, т. задушнице.

Зе дејфуефе, п. гривне, наруквице; —ђало“ јбфиђ, ш. дугачка рукавица; —ђи, ш. низак шешир; —0т6 , ш. цегер ; —lehne, f. наслон (од столице), —|еп ет, ш. полелеј, KePOocTaT ; —mäuscen , n. Armmusfeln , m. мишић од мишице; —1п4, ј. Armband; 5014, 24). дебео као мишица ; —јфлпаце, f. колча од наруквице.

апијена, 24ј. сиромах, убог, јадан, жалостан, невољан; —јеп ден, +. сиромаштво, убоштво, невоља.

питијејег, т. наслоњача. столица с наслоном, с ручицама ; —јрапде, #. гривна, наруквица; —иђ, у. Armſeſſel.

Armuth, #. сиротиња , сиромаштво , сирома штина, убоштина, убоштво, невоља.

Armvoll, m. napy3aj; —zwidel, m. латица.

Slernte, |. Grnte.

Aromatiſch , adj. ароматан, благодухан , MHDHCAB. Aronwurzel, 1. Ha,/rpATy.58, K0391AI, змијинац.

Arreſt, m. anc, апсана, ариште, бувара, узница, тамница , затвор ; (ii Зиј.) затворни ; — ђацеп, бити затворен; in — bringen, пеђшеп, затворити ; —а, ш. узник, ариштанац, зпсеник; —еп, апсенички; —ђацг, n. anmcaga; —lammer, 5. der Geiſtlichen, 6pamнара. те геп, У. а. затворити, апсити, уставити, уловити, ухватити, метнути под стражу ; узети, узимати под затвор; —ипу, 5. алшење. Arrieregarde, f. заштитница.

275, ш. (деш.) тузица, дупе, рит; —бафе, f. туз; —Геђег, п. стражња, прегала, (у руда pa); —lings, аду. нагуске; —[0ф, п. шупак; —paud>er, m. aepury 301,2; —preller, Arſhprü-

Affſekurant

gel, m. батина; —!0%ф, ш. (депт.), утирак, прња.

Arſenal, n. оружница.

Arſenik, 1. сичан, мишомор.

ахјепиао о, 24]. сичански. :

304, #. врста, род, племе, струка, вела, сижа, својство, значај, начин; (ФОтше), навада,060a) ; (Anſtändigkeit), HIDHGTOJHOCT , yJbyAHOCT; das ift feine —, Henpucroje ce; dieſer —, оваки; ацј dieſe —, OBAK0O, TAKO; aus der — |d)lagen, изопачити се, измлетнути се; auf јеше —, никако, нипошто; егпеш 2[det die zweite — geben , npeopara; —ad>er, m. ораница, ораћа земља; —бат, 24ј. ораћи; —еп, у. л. налик бити, уметнути се на кота; успети, успевати; ет wohl geartetes Kind, дете добро; —{eIb, n. |. Зоја фес; —ђајЕ | artbar.

artig, adj. yuTHB, y\byAAH, CRAAAAH, MHO , угоAAH, IPHJATAH, Bomm:; —leit, +. пријатност, угодност, складноћа, уљудност, учтивост, складност.

Artikel, m. члан, чланак.

за Шеглје, #. артилерија, топништво; —, 1. тобџија.

Artiſcho>e, #. артичок.

ЈАНЕ, т. уметник; —7%, 243. уметнички.

Artland, n. #. Arta>ex.

Јпзпећ, #. лек, помоћ, лекарија; —бегецет, |. Apotheker ; —en , y. n. лечити се , узимати Z1exoBe; —gelehrſamfeit , —funde, —funſt, f. AeCKaPCcTBO ; —mittel, n. лекарија, лек; wiſſenſchaft, f. zZexapcrBo; —gettel, m. рецепт, препис.

903, ш. лечник, лекар, видар.

aerztlih, ad). лекарски ; —e Gebühren , zexaPHna; —(wundärztlihe Geblihren) Bnzapuna.

Arztlohn, m. z26xaPunua.

Asbeſt, m. a3becr.

Ascendenten, pl. претци.

Aſch, m. 208Aa1, грнац; —б[е, п. бизмут.

97 фе, #. пепео, zyr; glimmende — (Мођегајбђе), прпор.

Aſchenbrenner, m. neneæxap ; —brödel, 0. пепељуга ; лужница , пепељуха, пепељуша ; Ббуођ, п, погача ; —farbe, Aſchfarbe , +. боја сињаста, вугаста, пепељаста, —јар, 94 феп= деј, п. пелеоница; —ђало оу, 1. пепељар; —шфеп, ш. погача; —јађ, п. бодош, лужна, со, пепељача; —#10%, п. лелељуга, лужњака.

Aeſcher, Aſcher, m. 1yÆwaK.

aeſcheri<t, adj. пепељав.

Aſchermittwoch, f. nene%aBa, чиста среда.

aeſhern, у. а. опепељити, пепељити , пепељавити; обратити у пепео. 1 |

9(id)favbe, |. Aſchenfarbe; —grau, aſhfarbig, adj. сињал, вугаст, пепељаст; —1%6, 24). пепељаљ, лужан.

9бре, Зејре, |. (Фјре.

Aſpecten, pl. стање звезда; 06, знамење, зна– ди, изгледи,

Aſper, m. јаспра, газета.

Asphodill, m. златоглав, оеђес —, чапљан.

Aß, n. (in dex Karte), xen; (ein Gewicht), axcar, гран; (Geſ<hwür,) map.

Aſſekurant, m. ocurypaTeA, OóCsóClHTECD.