Речник српскога и немачкога језика

усахнути

усахнути, нем, YV. n. p. dürr, trpđen тшетбеп,

усачмити се, мим се, у. т. рт. feſte Körner befommen.

усва-јање, ња, п. Aboptiren; Perception; јати, јам, Vv. i. adoptiren, annehmen.

усвајач, ш. бег 1ф was zu Eigen macht, adoptirt. усветовати се, V. усаветовати се.

усвињити, њим, у. p. beſudeln; — ce. y. 7. fi< beſudeln.

усвиста, +. Удопјити.

усвој-ење, ња, n. Adoption ; —IUTH, јим, У. Pp. adoptiren, annehmen.

усебичити, чим, у. a. p. zum täglihen Gebrau< werden.

усев, m. Saat.

уседање, ња, n. Auffißen.

уседати, дам, у. п. 1. aufſißen.

уседба, f. Saat.

уседити се, дим се, “. т. р. ћвеп DTIeiben.

усеинбеговача, f. Art Birn.

FCejaTEa, jew, Y. p. ſäen; — ce, у. rT. fid einmengen. yCcexka, f. Feuerſ<hwamm , boletus igniarius ; poly porus. :

усекало, n. Uidtpuße.

YCex-ABe , EA, n. Ausſ<hnüäuzen ; --aTH Ce, ечем се, у. т. 1. #5. јђибизел.

усекач, m. Ушђерцве.

усекњивали, њујем, У. а. 1. усбкнути, нем, Y. а. р. нос, јфлеијелу — свећу, ривеп, id)neuyem; — се, V. x. die Naſe |фПеијеп.

јсекнути, нем, у. р. огањ, јепег јфгадел; пиће, ſauer werden.

усекованије, ја, u. Enthauptung Johannis.

уселина, È. ein abſhüſſiger Ort.

уселити лим, YV. а. р. усељавати, вам, 7. i.

an{|dBig madjen; — RkoMe што у главу, In den Kopf ſeben; — ce, y. 7. ſi< anſiedeln, einziehen.

усеменити се, ним се, YV. rT. p. in ђеп Фаоmen gehen.

усести, седнем, Y. N. P., У. уседати.

усетити се, тим се, т. т. р. дебеле.

усепати, цам, у“. а. 1. усећи, ечем, у. а. р. абђафеп, fällen; einſ<hneiden.

усидрити, рим, у. a. p. am Anfer befeſtigen, anfern.

сиђелица, f. alte Fungfer.

сијали, јам, Y. 2. p. glühend mahen;, —ce, y. 7. erglühen.

усилити, лим, у. 2. р. усиљавати, вам, У. i. ſtärker machen; anflrengen ; — će, Y. T. ſih anſtrengen.

усиловали, лујем, у. 2. p. zwingen.

усиљавање, ња, п. Anſtrengung.

усиљен, а, 0, 2d). angeſtrengt; gefimnſtelt; ост, m, +. Anſtrengung; Künſftelei, Gezwungenheit. YCHHATE, HEN , У. р. an Sohnes Statt annehmen. усиновљење , EA, n. Adoption an Sohnesſtatt. YCHAPHTE, PIN, Y. a. p. fäſen; — ce, Y. 7, gerinnen.

y у

— 319 —

EVO OI

125

ускреовање

усирћетити се, тим се, у. 7. pf. ſauer шет den, zv Eſſig werden.

YCHcaBaBe, EA, n. das Einſaugen,

усисање, ња, п. Verdorren , Austro>nen.

усисати, ишем, YV. n. Ì, austrodnen, vertrodnen. ;

усисати, сам, у. а. р. усисавати, ам, У. 1. einſaugen.

уситнити, ним, у. п. р. Шет, 3076 , delifat thun (im Gehen, Trinken).

усићити се, ћим се, Y. 7. p. 15 verbeißen.

усјати, јам, у. а. р. усјавати, вам, У. a. i. glühend machen. |

ускакавчити, чим, у. р. (ноге), оте Фе Шта einer Heuſhrede nehmen.

YCEAKABE, EA, D. Hineinſpriugen, Flüdten.

YCEARATA, CKATeEN, Y. a, i. hineinſpringen; entſpringen, ſi< flüchten.

ускакивање, EA, N. das Hineinſpringen,

ускакивати, кујем, YV. 1., У. ускакати.

ускидати, дам, V а. 1. ускинути, нем, Y. P. abpflücen, abreißen.

ускипети, пим, у. p. aufbrauſen.

ускиснути, нем, YV. N. р. ускисивати, сујем, У. 1. ſauer werden.

усклик, та. питај, Aufjauchzen; Acclamation, Зјиесијиидајетфеп; —нути, нем, у. р. аије јашфјел, rufen.

усклица-вање, ња, п. ЗУшјјапфјел ; —вати, вам, Y. i. aufjau<zen.

ускок, ш. der Entſprungene, Emigrant.

усколебали се, бам се, v. 7. p. in Aufregung fommen, unruhig werden,

ускомешати CE, IAN се, Y. т. p. unruhig werden.

ускомке, аду. аиз dem Stande, ohne Anlauf.

ускопати, пам, у. а. р. ускопавати, вам, У. p. aufgraben.

ускор, m, Beſchleunigung.

YCKoPaBABe, EA, n. das Betreiben, Beſchleumgen. YCEOPHTE , PHN , YV. а. р. ускоравати, вам, y. i. betreiben, beſ<ſeunigen.

yckoc, adv. zum Фгов; —ан, на, 0, adj. widerſpenſtig, widerhaarig ; —10o, adv. widerſpenſtig ; —ност, m, f. Widerſpenſtigfkeit, Contumaz.

ускост, H, f Enge.

ускотрљати, ANM, YV. a, p. zgervühlen, durdeinander werfen.

ускочити, чим, YV, n. p. hineinſpringen ; entſpringen, ſi< flüchten.

ускочке, аду., V. ускомке.

ускочкиња,, È. das Mädchen wel<hes zu cinem Burſchen entſpringt um ihn zu Dei rathen.

YCKomeCHn, 2, 0, adj. bei mürriſ<er Laune.

YCEPA-THTH, THM, V. pP. —hHBATH, ћујем, У. i, entziehen, wehren.

ускраћивање, ња, п. баз (пвјеђеп, Wehren.

ускре, ш. ускрсење, Ea, n. Oftern.

YCEPCHYTE , HEM , Y. p. auferſtehen (von dem Tode).

ускрснуће, ha, n. Auferſtehung.

YCEPCOB, A, 0, adj. Ofter-.

YCEPCOBABE, A, N. das Feiern der Dftern,