Ритам

premijera naveliko reklamirana u stampi još tokom decembra meseca, da bi naprasno, podrazumljivo bez ikakvog objašnjenja, bila povudena. Naravno, u skladu sa tradicijom, FEST je našao mesta i za one filmove koji su se izvrteli po bioskopima Sìrom Jugoslavije, kao što su "Princ otkriva Ameriku" Džona Lendisa ili "TVnovosti" Džejmsa Bruksa. Očigledno, više ni distributed ne mogu biti zainteresovani za FEST, pošto im odlaganje bioskopske premijere u Beogradu (uslov da se film prikaže na FEST-u jeste da on nije bio prikazan na repertorau glavnog grada), u uslovima dobre obaveštenosti publike o aktuelnim svetskim filmskim zbivanjima - Sto posredstvom videa, Sto preko Stampe - samo umanjuje I tako proredenu posetu, Zbog toga, recimo, FEST nije dobio Skorsezeovo “Poslednje Hristovo iskušenje", a po svoj prilici slična de stvar biti i sa već u programu FEST-a najavljenom 'Velikom rok predstavom" Fila Žoanua i grupe U 2. Uzgred, okolnost da, uz to, na FEST nede dodi ni najavljeni “Bird" Klinta Istvuda, filmovana biografija Čarlija Parkera, dovela je u pitanje i jedini, uslovno nazvano, specijalni program FEST-a, “Muzička ponoć". Sve u svemu, teško je poverovati da sa ovakvom koncepcijom FEST-a organizatori uopšte übudude mogu računati na razumevanje distributera, koji su veé sada sposobni da sa fiimovima na iageru organizuju kudikamo privladniju filmsku smotru no Sto je postojeda "festovska". Sto se stranih producenata tiče, opšte je poznato da njih ni najmanje ne interesuje festival koji zapravo to nije, Ukoliko bi

FEST-u dali, recimo jedan sveže proizvedeni film, eliminisali bi mogudnost da ga pošalju na neki od najuglednijih svetskih festivala - Berlin, Kan ili Veneciju, na primer, koji uspešno, i bez pardona prema raznim "festovima", duvaju ekskluzivnost svojih programa. Oni koji nemaju takve pretenzije, prikazivanje na FEST- u uslovljavaju kupovinom svog filma od strane jugoslovenskog distributera. Čak i da domadeg distributera zanima takav posao, za najvede svetske hitove, "Who Framed Roger Rabbit" recimo, nepremostivu prepreku predstavaljaju ili izuzetno visoka cena, ili neki specifidni razlozi stranog partnera. I ove je godine, iz slidnih razloga, FEST ostao uskraden za veliki broj odekivanih filmova - od onih koji su najavljivani nede dodi Anoov "L’ours", "Married to the Mob" Džonatana Pernija, "La legenda del Santo Bevitore" Ermana Olmija, "Far North" Sema Šeparda, "Powaqqatsi" Godfrija Redja... Pikantan je detalj da je u Beograd stigla kopija filma "Mujeres al borde de un ataque de nervios" Spanskog kult-reditelja Pedra Almodovara, ali je tome usledio i veto na prikazivanje od strane producenta. Druga je, i diskutabilna, stvar Sto je FEST-ov repertoar godinama bez ikakve jasne koncepcije, pa se na istom programu mogu nadi krajnje hermetidan film, pravog "festivalskog" profila, i hiperkomercijalni hit. Naravno, oni prvo služe za održavanje "imidža” festivala, dok ovi drug! vrše prevashodnu funkciju - "samofinansiraju" beogradsku smotru. Naravno da rešenja ima, ona se dak sama od sebe namedu, ali je za njihovo sprovodenje potrebna, bar za podetak, svest o tome da je jedan festival sa iole

42