Ритам

put još 1983. u filmu “Kolo srede" (Trading Places). Taj susret označio je izlazak na pravi put za Lendisa i lansiranje u orbitu za Marfija. Pet godina kasnije, Edi je svetska zvezda br. I, dok je Džoni ponovo u nemilosti sopstvenog stvaralač kog kolapsa (Špijuni poput nas, Into The Night, pa donekle i Tri amigosa). Ovoga puta Edi Marti je bio potreban njemu. Rezultat je daleko najbolji Lendisov film, u kome nema ni traga raznoraznim preterivanjima, vulgarnostima i verbalnim egzibicijama iz prethodnih ostvarenja, Jednostavna prida o princu iz izmišljene zemlje, prisutna u filmskom nasledju (Princ i igradica Lorensa Olivijea), poslužila je Edi Marfiju kao poligon za diskretno štrpkanje sopstvenog nesvakidašnjeg talents. Dokaz da je odavno prevazišao ego trip “Policajca s Beverli Hilsa“, jeste i davanje prostora za razmahivanje još jednom rasnom crnom komič aru Arseniu Holu, Potonji je tako übedljivo iskoristio ponudjenu šansu, da je odmah po trijumfu filma u bioskopima, dobio sopstvehi TV “Arsenio Hall Show", koji se po popular-

nosti već meri sa Bilom Kozbijem. A vezu sa svojim kemp i andergraund nasledjem Lendis maestralno elaborira u sceni sa Don Amilijem i Ratfom Belamijem, dvojioom nekadašnjih muitimilionera iz "Kola sreće", sada prosjacima koji diskutuju o prevrtljivosti sudbine, i kojima bogati Marti u nastupu milosrdja uvaljuje hrpu novca, delimid no zahvaljujući njima a i Lend’isu (Marti je autor pride) za siavu (i dolare), što mu obezbediše. Namerno, demo ovog puta izostaviti panegirike nevidjenom glumač kom "tour de force-u" Hola i Marfija, koji u istoj sceni kreiraju po tri razlidita lika. To je tema za esej!

Dragan Jelidid

OPČINJENA MESECOM (Moonstruck) Norman JEWISON, 1987. CHER, Nicolas CAGE, Vincent GARDENIA, Olympia DUKAKIS distribucija: ZETA FILM "Opd injena mesecom" je film koji bi, u isto vreme, želeo da bude i melodrama i komedija, a pri tome višak distance koji reditelj u odnosu na svoje karakter neprekidno pokazuje, dini da promašuje na oba plana. Norman Jewison je režiser prilid no šarolikog opusa (Cincinnati Kid, 1965, Isus Hrist superstar, 1973, F.1.5.T., 1978, Rolerbol, 1975, Vojnikova prid a, 1984...) koji otkriva da je spomenuti problem distance centralni u njegovom delu, Kao na primer i Sidney Lumetu, njemu je teško da poveruje u übedljivost karaktera kojima se bavi, pa umesto da ih pažjivo gradi i zatim stavlja u akciju, on ih u svom filmu neprekidno komentariše. Na svoj nad in svestan toga, u toku dugotrajnog