Ритам

su (sudeći po uvodniku) imali na umu dve stvari: I. da vrate (po njihovom mmišljenju izgubljeni) dignitet "kratkoj formi" i 2. da prüfe šansu što većem broju autora i time iniciraju reprizu proboja koji je svojevremeno izvela "treća generacija" jugoslovenskog stripa. Pri tome su izgubili iz vida dve stvari: 1) Da veoma kratka forma zahteva istinsku virtuoznost za koju je i u svetu malo ko sposoban. 2) Da za kvalitativan skok a la "treća generacija 1 ' nije dovoljno prosto otvoriti vrata mladoj gardi, već je neophodno da se steknu i neki drugi uslovi (kulturni, sociološki) koji u ovom trenutku očigledno ne postoje. Steta, jer je propušfena još jedna od retkih . i dragocenih prilika da dožvimo neko prijatno iznenadjenje u ovoj oskudici. Ocena: zaboraviti.

Dejan Anastasijević

PROBAVNE SMETNJE Diareja I & 2, TRZ FABRIKA 13, Ljubljana Oni koji bar poremeno čitaju Ijubljansku "Mladinu” sigurno su imali prilike da na njenim stranicama uoč e Diareju, kratki politički strip koji se uglavnom bavi istim temama kao i tekstovi u "Mladini" (vojska, Janša, nacionalni sporovi..,). Sada se Diareja pojavila i u vidu đva mini albuma u izdanju novoosnovane FABRIKE 13 i u dosta ambicioznom tiražj od deset hiljada primeraka. Kad god se neki strip pojavi

u albumskoj formi, on time роб inje svoj novi 3vot, nezavisno od pubiikaćije u којој je prvi put ugledao svetio dana, pa je zanimljivo sagiedati Diareju van njenog uobičajenog konteksta i videti kako funkcioniše sama za sebe. U torn smisiu, mogu joj se staviti dve zamerke, od kojihje prva sasvim formalna. Nepotpisani. autor je grafič ku komponentu ovog stripa sveo gotovo па nulu, dovodeći nas u nedoumicu da li Diareju uopšte mozemo da nazovemo stripom. Bez prepoznatljivih iikova (osim u poiitičkom smislu: oticir, Slcvenac, Srbin...), bez mimike i pokreta, Diareja je u stvari samo grafiö kl uobiičen aforizam. Druga zamerka odnosi se upravo na kvalitet takvog aforizma - on, naime, n-tje na naročitom nivou, bez obzira sa koje (politics ke) tač ke gledišta se posmatra. Sa druge strane, Diareja savršeno funkcioniše tamo gde joj je inače mesto kao prilog uz tekst - i postavija se pitanje da li ju je uopšte trebalo odatle vaditi. Tim pre što neki drugi stripovi objavljeni u "Miadini", na primer Zorana Smiljanida i Helene Kiakoč ar, vile zaslufeju šansu da im se dogodi album. Diareja ostaje samo još jedno svedočanstvo o sadašnjem (u stvari već jučerašnjem) politič kom trenutku, a takvih svedočanstava u posiednje vreme imamo više nego dovoljno. Ocena; nepotrebno.

Dejan Anastasijejević

KATASTROFA NA ZELENO J PLANETI Stanko Bešlić: "Zelena planeta", privatno izdanje Izlaskom "Zelene planete" Stanko Bešlić je postao jedan od retkih savremenih domačih autora kome se pružila prilika da svoja delà vidi štampana u čak dva albuma. Prvi, koji se zvao "Pepeljuga", predstavlja neuspešnu porno interpretaciju klasič nih bajki, dok drugi, koji takodje koketira sa pornografijom, opisuje dožvljaje jedne ratoborne plavuše I grupe majmunolikih vanzemaljaca. Da se ne bismo upuštali u dubinsku analizu delà koje takvu analizu izvesno ne zaslufeju, dovoljno je ukazati na tri činjenice: 1) Da bi se autori takvog kalibra kao što su Moebius i Cabanes mogli iole uspešno parodirati potrebno je, izmedju ostalog, elementarno razumevanje njihove poetike. U suprotnom, svaki takav pbkušaj izazvaće samo safeljiv osmeh. 2) Za crtanje bilo kakvih stripova neophodno je, pored elementarne crtač ke veštine, poznavanje anatomije ljudskog tela. To vaä posebno za delà која pokušavaju da podstaknu erotske strasti kod čitalaca. 3) Stanku Bešliču nedostaju uslovi iz tačke I) i 2), Ocena: Zaobići

Dejan Anastasijevid