Ритам

FILMSKI VIDEO VODIČ, izdanje Ooma omladine Beograda, Beograd 1989. lako su u svetu odavno postal! najtiražiija instituera filmske publicistike, filmski vodib I su sasvim nova stvar na domaćem trištu. Uz prošle godine objavljenu “Video galeriju", Filmski video vodič beogradskog Doma omladine prvi je domabi pokušaj i ni cl j al izacl je višestruko znab ajne prakse sakupljanja informaeija o globalnoj filmskoj proizvodnji. Sa oko hiljadu filmova snimljenih u poslednje tri godine ovaj vodib svakako ne spada u domete svetskih standarda, ali je i takav, a pre svega kao pionirski poduhvat, doista vredan pažnje I u isto vreme potenoijalno prigodno prirub no štivo kako bioskopske I video publike tako I filmskih novinara I kritib ara. Bez obzira na podrazumevajubi dobronameran pristup fednom ovakvom domacem izdanju, ipak je nufcio ukazati na u najmanju ruku zbunjujube detalje vezane pre svega za koncepciju Filmskog video vodiba. Na prvom mestu radi se o krajnje uslovnoj - i sumnjivoj - podeli knjige na poglavlja po žanrovima, što logič no omogubava lako snalaženje, to jest pronalažnje feljene informaeije o naslovu, samo ukoliko se unapred zna

kojeg je žanra odnosni film. Posebno je pitanje Sta sve mogu podrazumevati “žanrovski pojmovi" poput drame, avanturistič ko-akcionog iii melodramskoerotskog filma. Koliko je neophodan prezentovani kratki sadržaj svakog filma, toliko je, bar kako iskustva slib nih stranih pregleda pokazuju, potrebna i ocena filma kao konotirajubi pojam neb ega Sto namerava da bude vodib. Uz izostavljanje ocene postavlja se, sasvim razumljivo, pitanje kome se vodib obraća? Filmofilima sigurno ne jer poseduje samo osnovne, njima na razne nabine pristupabne podatke, a najširem stoju video-potrošab a samo delimibno, jer je lako prêt- > postaviti da be oni pre svega tražiti bar provizornu preporuku za filmove. Bilo kako bilo može se ob ekivati da naredni projekti slibne provenijencije prevazidju ogranibenja "Video galerije” i "Filmskog video vodib a" koji su, povrh svega, ipak neophodni za pobetak. Dragan Petrovib Peter Cheyney: NEUMOLJiVI KRVNIK (The Urgent Hangman), Trag 264, (“Vjesnik”) Zagreb, januar 1989. Cene koje dostižu Činijevi naslovi na tezgama lokalnih bukinista ocigledan su pokazatelj da je engleski klasik krimi-proze, bar Sto se tibe ovdašnje publike, uz Mikija Spilejna najpopularniji autor krimiba. S druge strane, edieija “Trag“, koja je dug! niz godina juosiovenski promoter broj jedan kriminalistib ke literature, u poslednje je reme dosta prostora pos-

vetila Činiju, üblafevajubi na taj nab in posiovib nu nezasitost tržišta u odnosu na romane proverenih majstora. Reginald Evelyn Peter Southouse-Cheyney rodjen je u Londonu 1896. godine i poput ostalih legendi "grübe škole” Hemeta, C endlera i veb pomenutog Spilejna kasno je pobeo sa pisanjem krimiba. Sva njegova delà nastala su u periodu izmedju 1936.1 smrti, odnosno 1951. godine. “Neumoljivi krvnik" pripada klasib noj "hard-boilled" liniji koju je Čini hegovao u romanima sa privatnim detektivom Slimom Kalahanom kao glavnim junakom. lako je od dva veiika Č inijeva literarna junaka Lemi Koušn ostvario vedu slavu, politibki I ratni background njegovih aventura u mnogome ga odvaja od ideologije “grube škole", koja je, preko Hemetovih romana, bila prva Činijeva inspiraeija. Mada jasno pokazuje osnovne karakteristike njegovog stila, "Neumoljivi krvnik" nije pravi reprezent Činijeve nesumnjive virtuoznosti. Donekle barokan u odnosu na slavni amerib ki trio, Č ini u svojim slabijim izdanjima 5 esto dopušta da bude suviše zaveden miljeom iz koga izvlabi svoje (bogate i raskalašne) negatives, zbog bega mu - kao posledica - biva potrebno više prostora za naraeiju. Krajnji rezultat je stoga samo povremeno übedljivo i uzbudljivo štivo, u kome je jedino Slim Kalahan (kao i uvek) u punoj formi.

Dragan Petrovib