Ритам

BRIAN ALDISS: trilogija HELIKONIJA: Proleće (1988.); Leto (1988.); Zima (1989.') edicija ZOROASTER Engleski autor, esejista i kritičar Brajan Oldis je u svojoj zemlji postao zaista poznat zahvaijujući bestseleru u okviru “glavnog toka" književnosti ali njegov znač aj I veliö Ina su izgradjeni u Spekulativnoj Fantastic!, Ovde je on daleko više od pisca - on je kompletna i autentič na SF-ličnost I jedan od retkih koji ni posle četiri decenije aktivnosti nije upao u zamku pre&rakavanja svojih uspelih delà. Njegovo delo ima ogroman raspon od sada već klasičnih žanrovskih tema do autentič nih - I nekomercijalnih - eksperimenata, jer za njega inicijali SF zaista znač e Spekulativna Fikcija. Kod nas su neka njegova interesovanja kako-tako predstavljena prič ama (uključ ujuđi "Dan osudjenog kralja" u Alefu 8 gde na SF način istražuje uzroke propasti srpskog carstva što je samo jedno od delà gde pokazuje inter-

es za ; našu zemiju). Helikonija je, medjutim, prvi Oldisov roman objavljen kod nas. Prvi - pa trotomni ep, forma ipak nekarakteristična za ovog autora. SF obiluje delima čija je glavna “ličnosf ingeniozпо i uverljivo konstruisan svet. Nafelost, neretko se očekuje od takvog svetaideje da nadoknadi plitku 1 neinventivnu radnju što se dešava i osvedoč enom majstofu tog tlpa, Lari Nivenu u njegovom “Prstenu". Oldis je pošao đrugim putem. Po sopstvenim reč ima auforu je trebalo što veće platno za projektovanu alegoriju. Zato je zamislio planetu prebogatu životom sa jednim. drugač ijjim generativnim parametrom: Velika Godina na Helikoniji traje 2500. "malih 1 ' godina, Na ovom svetu svaka Zima je leđeno doba od deset vekova, svako Leto je vrela epoha, Ovakav kosmički red vožnje je bukvalno na molekularnom nivou urezan u svaku živu ćeliju. Konsultujući se sa stručnjacima Oldis je shvatio da je njegova osnovna iđeja obič na fantazija, Tako je na veliku sreču i čitalaca i same Helikonije invencija predvladala nad metaforom a Helikonija je umesto dubioznog iiterarnog sredstva postala stvarna - stvarna zahvaljujubi onoj divnoj “zaveri" autora i njegove publike, U stvaranju jednog sveta uč estvovali su biolog, patclog, istdrič ar, filosof, filolog, antropolog - Dezmond Moris - stručnjaci za ledena doba, a sam Oldis kaže da su oci prebogatog

globusa Dr Katermoul, geologijai klimatoiogijai Dr Jan Nikolson, kosmologija i astronomija. Stvorivši divovsku pozornicu Brajan Oldis se potrudio i daje iskoristi: ostaje veran svojoj tezi o relevantnosti SF za öoveka I njegov svet I ovog puta ne zapostavlja nerativne niti što mu se u jednom periodu karijere dešavalo. Recimo, da li je faktor koji Ijude medjusobno izoluje sličan onom koji ih izoluje od ostatka prirode? ipak, ovde je prvenstveno zainteresovan za oblike i posledice prilagodjavanja Svih bića drastič nim promenama okoliša, na prvom mestu inteligentnih. Glavnu ulogu u ovoj drami imaju vrste, ali Oldis vrstu traži u jedinki. Zato, shodno samonametnutoj klasičnoj narativnoj Struktur!, mnogi likovi su sigurnom rukom iskusnog pisca prave Пб nosti od krvi, mesa i psihe. To iskustvo mu dozvoljava rizik da se liši proverenog štosa za "dugometražne"bestselere: detalja kojim se obič no č italac lako vezuje za likove. On traži, i čini se da i u dobroj meri uspeva, nešto rnnogo tefe: usvajanje i čak emotivno (!) vezivanje svoje publike za mehanizme - predstavljene često likovima - koji vrstu bine autoregulativnim sistemom neodvojivim od celokupnog tkanja âvota. Zato bitnu ulogu u opstanku čoveka - pa i u imenu planste - igra helikalni virus koji dvaput u toku Velike Godine izaziva strahovite pandemije. Ali, on igra ulogu Šive uništitelja: svojim kosmič kim plesom smrti stvara prostor

91