Ритам

za novi žvot jer preSveli fiziološki prilagođava Godišnjem dobu- epohi koji dolazi. Prenosilac virusa je "krpelj" koji neraskidivo povezuje dve po ekološkim ulogama suprotstavljene inteligentne vrste na planeti. Oldis je svom virusu našao i tredu ulogu: on zauvek osudjuje stanovnike Zemlje na ulogu posmatrada. Ti radoznalci su statič no društvo na orbitalnoj stanici i ono dinamid no na predaiekoj Zemlji što autoru omoguduje ispitivanje psihologije medjusobnih uticaja civilizacije. Idudi putem istražvanja medjuzavisnosti autor Helikonije je uključ io radikalnu teoriju engleskog naud nika Lavloka o Gei. Red je o ideji da je celokupni 3vot na planeti vide od sistema - on, tj, "ona" - biosfera - jeste celovito bide koja ne reguliše samo samu sebe ved i celu "geosferu" - svoju kolevku i "kostur“ koji je nosi kroz bezdanu prazninu svemira. Ideja o mogudoj vezi ovakvih bida, ulozi inteligentne vrste koja postane svesna svog udešda u ovakvom bidu i na ovome zasnovana projekcija bududnosti Č oveka i istratbvanja svemira konoentrisani su u tredoj knjizi - Zimi. Svaki tom je sadrïajna celina. Povezani su kao tri stava muzid kog delà: protokom vremena i grupama tema koje se najavljuju, izrastaju, preplidu, prerastaju u nešto drugo pa se zatim povlade, Čini se da je ovakvo delo mogao da stvori autor u skoro jedinstvenoj poziciji:

Oldis je jedan od zaista retkih evropljana koji ss probio na američko tržište. On može da spoji, pojednostavljeno red eno, amend ku efikasnost naracije i evropsku introspektivnu suptilnost - ili tupilnost kako je neki vide. Tipidni ameridki autor bi je ud inio "egzotid nom avanturom”, pitkom i spektaktularnom, posebno uvodedi Geu kao "superurn" u aktivnoj ulozi. Verovatno bi je tada mnogo lakše proditaii ali to vide ne bi bio delikano izbrušeni dragulj sa bezbroj lica pod promenljivim svetlom, I, naravno, sledili bi nastavci. Brajan Oldis d ini da osetimo uverenu mirnodu Zemljinih posmatrada dok osmatrad ka stanica nestaje i za nas se zavesa definitivno navlad i dok Helikonija odlazi u desetovekovnu tamu i mraz - sigurni smo da de se zavesa za nekoga didi i muzika ponovo izvoditi. Samo de aranžrnan biti uvek drugadiji. Verovatno i sam hipnotisan presijavanjem svog dragulja Oldis ga opisuje jezikom ' koji teži baroknosti a krupni plan naracije daje utisak dak i prividne neza-inter-. esovanosti. Ipak bad ta distança dod arava grandioznu velid inu jednog seta i povremeno uspeva da ga natera dase preiije u ovaj nas. Istovremeno autorovo zanatsko iskustvo daje uglavnom ted no dtivo prilagodjeno dugotrajnom d itanju. Na&lost, ponekad autorove slofene red enice u prevodu postaju samo rogobatne. Mozda je prevodioce - na svaku knjigu po jedan - opteretila

dužina. Ona i jeste jedan od stvarnijih nedostataka trilogije, posebno u slud aju drugog toma, Leta. Kao da se Oldis povremeno gubi u naporu da kroz pojedince dod ara skrivene tokove i meandre dto zajedno dine Amazon ce le vrste. Edicija Zoroaster se izgleda koncentrisala na predstavljanje višetomnih delà. Uz izvanrednog "Vodid a kroz glaksiju za autostopere" tu je i nesumnjivi klasik žanra: “Gradovi u letu" Džeimsa Bliša. "Helikonija" tek treba da dokaže daje klasika, ali ovo predstavljanje znad ajnog autora sa aktuelnim delom je svakako znad ajan doprinos izboru kvalitetne naud ne fantastike na našem jeziku.

Pedja Vukovid

92