Ритам

URSULA LE GUIN: ZEMLJOMORJE /edicija POLARIS/

Edicija Polaris je sigurno najpoznatija (i najstarija) privatna SF edicija i mnogo šta rečeno o ediciji "Znak Sagite” i enuzijazmu privatnika važi i za nju. Ali, postoje razlike: prvo, zahvaljujudi zaslugama za SF i autoritetu dr Zorana Žvkovida i Žke Bogdanovića Polaris ima pristup svim knjižarskim rafovima - što je Sagiti često uskraćeno - pa samim tim i vede tiraže. 1 drugo, Polaris se koncentrisao na objavljivanje svih mogudih romana starijih autora kod nas opšte poznatih. Tako smo prisustvovali tužnom procesu Herbertovih nastavljanja "Dune" gde je kolidina filozofiranja obrnuto proporcionalna zanimljivosli I stvarnoj dubini. Takodje imamo dast da ditamo sve što je Asimov napisao o Zadužbini - i tokom pedesetih i u novije vreme - pa znamo kako izgleda kad jedno slavno ime treska po dirkama pisade mašine ili word processora a nema šta da kaže izuzev dodavanja nula bankovnom radunu... Naravno i takva edicija je potrebna narodito ako munjevio reaguje kao u sludaju Klarkovih Drugih, Tredih i Ostalih Odiseja. Medjutim, najnovije izdanje Polarisa je znadajan dogadjaj na domadoj SF seen! - i verujemo da nije pred nama samo zbog slavnog imena autora. Red je o tome da "Zemljomorje" pripada žanru fantastike za odrasle (adult fantasy) - i to prvoklasnom egzemplaru žanra koji se kod nas jedva i pominje, a I kad se pominje onda se iskljudivo u kontekstu dedije literature i komercijalnog stripa. U svetu taj žanr komercijalno dominira

ved duže vreme i kvantitet je dao i kvalitet. Mi imamo samo Tolkinovog "Gospodara prstenova". Moglo je da bude drugadije da sedam knjiga Majkla Murkoka o Elriku i Hokmunu iz njegovog ciklusa o Vednom Šampionu nisu potpuno nezapaženo izdate u dedijoj ediciji Plava Rica. (Znak Sagite I Monolit se spremaju da Tiešto tu promene.) Istina je da vedi deo ovog žanra nije ništa vide od, po redima jednog od savremenih "kumova" žanra, Majkla Murkoka: ''Bajke za odrasle koji i dalje žele da ditaju bajke pa se kriju iz onoga "za odrasle" /Fairy-tales su, preciznije pride o vilinskom setu keltsko-nordijsko-enleske tradieije koja je i dalje oslonac najvedeg dela žanra. Kad bi samo to domadi autori mogli da iskoriste... nije da oni nede a 11.../. Najzad, i samo Zemljomorje je nastalo - ako ne radunamo

dve ranije Ursuline pride delimidno u tom konteksu kada je ona 1967. dobila ponudu da napiše knjigu za decu. Drugi roman ove trilogije, “Grobnica Atuana” je dobio i nagradu za dediju literaturu. Jer, 1967. žanru fantastike /fantasy/ je tek predstojalo da se afirmiše kao žanr za odrasle. Zato "Zemljomorje" ima rnlade protagoniste ali u literaturi koja nam ih donosi nema nidega "neodraslog". Svako ko podje u dudesni arhipelag Zemljomorja odekujudi pojednostavljivanje ideja, odnosa I emoeija bide razodaran. Sva tri romana trilogije su o odrastanju, ili bolje redeno, o nadrastanju. Prvi, "Čarobnjak Zemljomorja" je direktna prida

o sazrevanju. "Grobnice Atuana" se do izvesne mere bavi slidnom temom sa ženske tadke gleđišta I, u širokom smislu, seksom. I u tredem, "Najdalja obala 1 ' red je od prerastanju ali je centralna tema - smrt. Teško da bi se ovo moglo nazvati dedijom temom, zar ne? Ursulu Le Gvin je kopkalo pitanje: šta su mudri, sedobradi darobnici bili pre toga i kako su to postali? Odavde je izrastao "Čarobnjak Zemljomorja", iz njega trilogija a u njoj invetivno "otkride" Skole magije. To je rigorozna obuka u mnogim disciplinama pznavanja stvarnosti slidno obuci đanašnjih naudnika, Pomeranje prirodnog ekvilibrijuma nije ni laka ni bezopasna stvar u šta se mladi junak Ged brzo uverava. Ursulina magija nije "štos" ved je deo filozofije: u ovom sludaju 0 harmoniji i ravnoteži u prirodi srodne Taoizmu - što provejava 1 kroz mnoga SF dela ove spisateijice. Zatim Ged polazi da se bavi svojim darobnjadkim zanatom i potragom za rešenjem svog problema po beskrajno raznovrsnim ostrvima istražujudi ih zajedno sa piscem. Jer, Zemljomorje nije detaljno planiran svet kao Tolkinov ili Donaldsonov. "Ja nisam inženjer ved istraživad", kaže LeGvinova. U "Grobnicama Atuana" širinu pudine zamdnjuju stešnjeni, klaustofobidni lavirinti u vednoj tami nedara zemljematerice. To je smišljeni potez autorice "Leve ruke tame" koja i ovde arhetipsku simboliku sigurnom rukom vodi kroz drugi narativni plan.

Širokom, najširem, platnu arhipelaga se vradamo u "Najdaijoj obali" naslikanom možda najfinijim bojala u trilogiji. Temom smrti ona se ne bavi kao izvororn straha ed kao potrebnim i prirodnim delom ravnoteže. SF kliše da besmrtnost donosi stvarnu i metaforidnu slerilnost i dosadu LeGvinova uspeva da u ovoj "fantaziji" jednostavnim narativnim postupkom da svežom snagom u psihološki najsloženijem romanu trilogije. Šta se nalazi iza najdalje obale

ostavljao ditaocima da otkriju... "Zemljommorje" de, nadamo se, pomodi "Gospodaru prstenova" da i kod nas afirmišeovajžanr... Pedja Vukovid

PHILIP DICK: TECITE SUZE MOJE, REČE POLICAJAC /Edicija ZNAK SAGITE/

Domadi izdavadi Naudne ili Spekulativne Fantastike -SF-a udestvuju i praktidno unapred izgubljenoj trei. Svelski "kolad" SF-a narasta takvom brzinom da ga je u našim uslovima nemogude ni pratiti a kamoli nadoknaditi propuštene SF "Epohe" izdavanjem starijih dela bez kojih mnoga savremena dostignuda jednostavno gube smisao.lpak, šta da se radi ved da se trka uporno nastavi pokušajima da se što pažljivijim izborom prezentira bar parde magidne SF-torte. Red je, uglavnom, o privatnim izdavadima, jer brzina reagovanja "državnih" se ne može nazvati ni puževskom, a vedina zamišljaju da je najbolje dime se deci može prestaviti Naudna fantastika - Zil Vernl? (Cast izuzecima kao Sto je Dnevnik iz Novog Sada ili Narodna knjiga/Partizanska knjiga sa svojim izborima dela Usule Le Guin i, nedavno, brade Strugacki - a lako je zapazili da im kao urednici nastupaju isti oni privatni izdavadi!) Ovo, nadam se, osvetljava uredjivadku politiku i znadaj edieije Znak Sagite. Dok monoiitni, gargatuanski almanah Monolit uporno gura protiv komereijainih veirova objavljujudi zaista sveže, kod nas