Ритам

PAKET ARANŽMAN /Koja, Gile, Vlada DMjan, VD/ Akadetnija 19. 3. 1989, Beograd. Došlo je, dakle , vreme i za nostalgiju. Osam turbulentnih godina prohujalih po izlasku ploče „Paket aranžman,, /Jugoton, 1981/, u kojima se izgubio jugosiovenski rock ’n'roll, razvejâle su mnoge iluzije posadene u njene brazde. Generacijsko jedinstvo u raziičitosti, želja da se uvek bude drugaöiji, podela sveta na „nas„ i „njih„ , Pop-laboratorija i sve drugo što je glasno deklarisalo ovaj manifest nove jugoslovenske muzike velikih gradova nestalo je, sem u delima onih /tj. onog/ koji će se sami prepoznati. U meduvremenu, dobra deçà su postala

još bolja i završila fakultete, neki punkeri su otkrili da su hipici, a oni koji su oduvek znali da su hipici, danas sviraju kao da je istovremeno 1977, 1967. i /Yoißum/ 1987. jer se drugačije i ne može. „Paket aranžman,, se dans prodaje za desetak starih miliona- prilično dobra cena za jednu šarmantnu gomilu polovnih iluzija, dečačkih snova i malo dobre muzike. Ipak, i malo je mnogo više nego ništa. Svi ti koji su džeparce trošili da bi saznali „kako je bilo tada„, u pauzi svakodnevnih The Cult Ramones - U 2 rutina, ispunili su Akademiju, pojačani šačicom preživelih veterans novotalsnog rata 1979-1982. Zašto se sve završilo tako kako se završilo, podsećao je di-džej svojfm izborom muzikezaglušivali su nas „Mi plešemo Stavi pravu stvar na pravo mesto,,, valjđa je još samo nedostajala grupa I da sve bude „autentično,,. Konačno, oni. Nervoza na licima /zašto ?/ ali i sjajan početak - „Mali čovek,, je bio stoprocentni zapaljivi punk, baš kâo i onda. 1 tu negde počinje kraj. Sedmodnevno vežbanje je pretiio da će uspeh ove predstave zavisiti o mašinovođi ritam sekcije VD-Koja i to se

pokazalo kao istina. Nastupilo je poigravanje sa ritmom, grč da se dosegne i zadrži žeijena brzina, puno nervoze /osmeh je bio samo na lieu jednog čoveka - Koja/ i ëâvovi koji su pucàli, pucali, pucali.

Promišljena spontanost tu nije mogla pomoći, baš kao ni Koja, koji je te večeri svirajući bas gitaru svirao upravo sve, pokušavajući da zatvori rupe na brodu koji je tonuo. Uzgred, pokazao je i zašto njegov sastav nikad neée imati gitaru - da bi se pored čarobnog groktanja njegovog basa čula i ona, Kojino bas- pojačalo bi moralo

biti isključeno. Uz veći deo „Paket aranžmana,, /„Mali čovek Konobar,,, „Plastika,,, „Amerika „Ona se budi Zlatni papagaj,, i „Niko kao ja,,/, rekonstruisane su i „Retko te vidam Sad se jasno vidi„/sa prvog albuma Šarla, uz iskreni osmeh zadovoljnog deteta na Kojinom lieu/ i, za podsećanje da je sve to postojaiö i ranije ili za odstupnicu od bilo kakvih prtenzija, „Trla baba lan„. Šala? Možda. Uz opravdani izostanak onih kojima se muzika dogodila tada i nikad više, upadljivo je nedostajao M.M., čovek koga će mnogi /ne/ opravdano optužiti za izdaju duha Beograda 1979-1982, ali koji je pokazao da još uvek nije spreman za sahranjivanje svojih tinejdžerskih iluzija. Možda nisu bili ni oni koji su te noći to delimično uradili, ali je osećaj bezgranične dosade koja vlada, a koja se samo na bi ni može prekinuti, ovog puta pobedio. Onima koji su sve to na Akademiji videli prvi put, bilo je divno, bas kao i da se pojavila postava R.M. Toëak, Dado Topic. Robert Nemeček i Vladimir Furduj i odsvirala to isto. Sumnjam da bi iko, sem onih koji su sve to videli već jednom, primetio razliku.

Gordan Paunović

ĐAVOLI SAVA CENTAR, BEOGRAD, 8.4. .Dobro vreôe, grupa Davoli iz Splita svlra vam ljubavne pesme.. Grupa Đavoli to radl već puna 3 godine - ljubavnih pesama nikada dosta. Za to vreme su snimili 3 LP-ja, stekll popriličnu popularnost kod srednjoSkolske omladine I evo

ih u Sava Centru na svom do sada najvećem koncertu u Beogradu. Prve dve činjenice i nisu tako loše (naročito za same Davole) dok je treća diskutabilna. Jer dovesti onu istu publiku koja je u decembru 88. god. u DOB-u svojski igrala i pevala u salu gde se sedi, nlje najbolje rešenje. Jedina prednost ovog prostora, ako se zanemari verovatno veća dobit, Jeste odlična organizacija. Tako je koncert počeo na vreme, scena je prostrana, rasveta fantastična a zvuk jako dobar. Taj sklad je Jedlno narušavao momak koji je trčkao po sceni pravećl dimne efekte. Apiauzi kad god bi se pojavio su ga toliko ohrabrivali u radu da se bend na momente nije video. Sam tok koncerta je bio dobar, te se nema osećaj dosade i ako su pojedine pesme po svojoj konstrukciji slične. Na poëetku su nešto brže pesme, siedi blok

balada koje opet smenjuju plesne r'n'r pesmice + klasika koja se na našem jeziku zove Lucija. No ono pravo otpoćinje sa „PriöaJ mi o Ijubavi,, kada publika ustaje sa svojih numerisanih mesta. Istina, nije bilo bacanja petardi ili donjeg veša, ali ovako nešto se retko vida na našim koncertima. Tu je bilo frenetičnog vrištanja, pevanja i skakanja sve u stilu dancing into oblivion (igranje do besvesti). Ostatak koncerta protiče u istoj atmosferi, bilo da je reč o pesmama sa prizvukom latino-američkog melosa, klasičnog rock 'n roila ill su u pitanju balade. Prosto je neverovatno kako jedan poprilično statičan bend koji na mahove deluje hladno i proračunato uspeva da tako pokrene publiku. Davoli su izašli samo na jedan bis otpevavši 2 pesme + jednu strofu Twist and Shout.

Na večerašnjem koncertu Davoli su još jednom pokazali da su na momente veća rok grupa od mnogih nabedenih rokera u nas, a da istovremeno mogu da daju časove iz pisanja savršenih pop pesama. Naslanjajući se na ikonografiju 50-ih i 60-ih onl pokazuju i kako se na fini način može reći ono što pokušavaju da kažu muški šovinistički slonovi i ostali mačo tipovi domaće, scene. Ako smatrate da je prekopavanje po prošlosti i njeno dosledno preslikavanje u sadašnjost ono pravo, onda su Davoli i ovaj ( koncert pun pogodak. No, ako mislite da muzika treba na nekî način da trasira budućnost i da su osamdesete u stvari lüde I zlatne godine, onda ovaj koncert možete shvatifi I doživeti samo kao uvod u dobru zabavu koja će uslediti u još jednoj dugoj subofnjoj večeri.

Svetlana Raljević

65