Ритам

SF LITERATURA

OBLIK STVARI KOJE SU BILE

PREGLED F I SF (ILITI FANTASTIKE I NAUČNE FANTASTKE) U ZADNJIH PETNAESTAK MESECI

Ea zašto baš 15-ak mescci? Hm, a zašto } ne? U stvari, prvenstveno zato što je krajnje uobičajeno da knjige objavjene početkom jedne godine nose kao godinu izdavanja prethodnu... a i poiako dolazi doba godine kada mnogi više čitajff i za to se već spremaju, a većina naslova se mbce haći i... uostalom šta će nam još neki razlog? S obzirom na opštu situaciju - zna se već koju - prošli period je bio prilično burićctan (?) i kvalitet, u proseku, nije padao ispod nekog osnovnog nivua. Ali... Preko 40 novih naslovä i petpgestak klarkoprinta... ovaj reprint izdapji.. može se uzeti kao solidan broj, i kao maio i kao mijogo. Tu su još i dva mesečnika, Sirijus i Aicf mađaje ovaj drugi šest mescci bio u „kliničkoj srhfti". Međutim sve izgleda drugacije kad se uporedi sa ovim; samo na aroerjćkom tržištu se u 1988. pojavilo skoro dve hiljade (aha: 2000) knjiga d ottasti naučnei spekulativne fikcije (beletristike) fantastike i äste - šta'gođ to biìo - fantastike, ili kako Ameri to lepo kiasifikuju - F SK; ovo je apsolutni rekord svih pi срјсгм i ntjc nika- : kvo iznenađenje već je- rozuitat konstantr.og (renda i veé ove godine će bili prevaziđen. Ovo je nernoguće pratili, čak ni najpažljivijim izourom koga nažatost jednostavno nema. Cinjenlca je da praktično samo privami - ili neintisiuçijâlizovani - izdayaéi vode, koJiko mogu&mišljenu izduutèku politikvjïü okviru ovog»žanra. Navikli strio da i da na ogromnost nečega'oni koji bi iß trebali da prezentiraju široj publiai teûguju tek kad se svima Sruči na glavu. Či«tenica je da F i SF ima vile naslova od ma-

kog pojedinog |pe-faktualnog” žanra (tj. fiktivnog, ili „beletristićkpg”... ma ne... joj, što mrfali reč... 3010, 000110 nisu ni memoari, ni dijete, ni „Како sâm naprayiti trosobni kavez za igmmu” m ~PppuMrni vodič kroz podzemlje K-a. u zadfijih 3000. godina” a ni, bogami, , „Senzacionalni, treči tajni snimci intimnih ispovesti Momcila Dieksona njegovoj iguani”). Takođe ječinjenica da o\ aj žanr mađa se neštp ovako široko vile i ne može nazvati recju koja podrazumeva neko „ttsko” ppdručje - u Amedei defmitdvno dominira kraćim literalnim formama. Još tužnije je da ne samo da nernamo istorijske osnove zanra veé i 3 a se tek u novije vreme. i to stidljlyo, načinjemo dve najizrazitijc težnje unutar „žanra”: Prvo, fantastika-za-odrasle ,yeć petnaestak godina dostiže SF po broju naslova i smatra se sasvim serioznim otóikom izražavanja. I drugo, Ito predstavjja/čini se, doglednu budućnost žanra; sve češće i uspešnije stapanje dve grane S i SF - novije autore jednostavno ne zanirra da se pakuju u posebne kulije i ma koliko ortbdoksni, „tvrdi” naučno-fantastički kukali, rada se nello Ito je kod nas Boban Knezèvié nazvao „iracionalni SF’. I, pazi sad, kod nas postoji nello, i to oho-ho dobro, nespretno nazvano ~ne-samo-srpski novi S obzirom kakvu reputaciju FiSF kod nas i dalje uživa u „opltimi-uglàynom-bajatim literalno-političkim krugov%na” neće valjda reći da naia internacionafna dika i ponos, magični Pavić ima veze s tim „tim... pisanjima... za decu, omladinu i neozbiljne” a Pekiću, koji je duboko zagazio u ovu oblast to mora da je „prolazna i - sad lapatom - komercijalna.

faza i - e, ovo im je važno - samo korilćenje populame forme u dubokom traganju za... itd. bläh, bljah” a čovek živi napolju i dobro zna zalto i kako pile to Ito pile. (Objektivno govoreći silovanje je Pavića - koji je Pavić i tačka - gurati u SiSF madaje Lokus, američki „SF Novosti« normalno prikazao Hazarski rečnik. ali, i tu imamo pravog, rasnog i intemacionalnog коцја za trku - Dragana Filipovića, Fipu). Postoji i treä momenat u savremenoj FiSF književnosti: ogromno povecanje broja naslova horora. Ovaj sub-žanr ionako već dominira filmskom fantastikom pa i SF-om, već godinama usijava domaće video-maline a ta publika zaista ni ne primećuje da li je neki horor baziran na fantastici ili ima veze sa nekakvom naukom. Ok, Ok - idemo sa žvake na materiju. Obavezan dodatak žvaki je: izvinjavam se propultenim, zahvaljujem se Bobanu Kneževiói na osnovnom paketu informaeija i... pa, ako vam nedostaju uobičajene pljuvatorske verbalne egzibieije tako drage „kriticarima”: ne mislim da skupoceni papir treba troliti na detaljno bljuvanje po glupostima. Nekako uvek zurim u svetlo na kraju tunela a ne u mrakčinu oko sebe. Znate, dolepotpisani zaista voli ovaj žanr. A sve knjige nemaju ocene jer ih ili ne zaslužuju ili se ne daju tako obuhvatiti. Idemo po edieijama i samo novim naslovima. Od reprima treba izdvojiti „Gospodara prstenova” - privami izdavač STILOS izbacio ga je u adekvatnijim i spektakulamijem pakovanju i sa cenom koja će bar nekiraa koji su svojevremeno basnosnovno, narav-

42