Ритам

Andy Warhol i Pat Hacket POPism (prvi deo 1960-1965.)

Edicÿa Pop Heart - SKliy^is

„Ovo je moderan svet - je sjajan!” Andy Warhol Ovaj naš izuzetno uzbudljivyek izmedu ostalogjè, i na plano umelnosti, dao ogroman broj Buran industrijski razvoj i razmeštaj kapitale JSojfeli su i do novo* nacina funkcionisanja umetnosti. Umetnost prektaje toil -|amo ptivilegija bogataša i Ijubitelja, širećpse na'različiteslojeve i ogroman broj ljudi, ulazi u svakodneVni život. Jçdan od najvećih i najznačajnijih umetnika koji je čitav svoj rad posvetio slavljenjü svakodnevicdjmodemih opsesija, fenbmena j mitova, bîo je američki umetnikjČe-; škog porekla, pop art usmerenja Endi Vorhob Vile nego li svi ostali pop artisthVorhol je bio fasciniran razVojenm moguénostima masovnih medija. Ptedstavljao jc.,krajnjc racionalnog umetnika, koji upomo razbija mnoge mitove o umetničkom delanju, umetnika koji nikada nije patio od nedostatka inspiracije, jet inspiradja je bila svuda oko njega. Sam je govorio da velike od maith ljudi razlikuju to što veliki uporno nastpje da ostvare jednu, a mali mnogo značajnih ideja. On je svoju ostvario - malo je ljudi koji su kao on tako übedljivo obeležili epohu, Njegov se uticaj prostire od - slikarstva, grafke, na muziku, literarutu i fotografyu do filma i teatra... Masovni mediji su bili i zauvek ostali pređmet Vorholovih istraživanja i izražavanja. Njegov rad bitno karakteriše činjenica da je iskljudvo vezan i nastaje u visoko urbanoj sredini, kakav je Njujork, u kojoj za umetnost, kao i za masovnu kulturu uopŠte, važe industrijski proizvodni odnosi. Ovo je bitno, jer presudno odreduje Vorholovo mesto i uticaj zna zbivanja u umetnosti druge poiovine ovog veka. Vorhol je umetnost shvatao kao delanje u kome važe industrijsko-proizvodni odnosi, a takav ugao posmatranja i ponašanja omogućuje da se naćelo potrošnosti daleko izvomije suprotstavi

idealističkim i apsolutističkim vrednostima u pristupu i shvatanju umetnosti. stvari koje je Vorhol napravio tokom šezdesetih izalle sù iz „Fabrike”. „Fabrika” je za pet godina istinskog postojanja, od 1963. do 1968. bila otvorena najsaroÜkifem spektru ljudi dvadeset i cetili rasa na dan. Na torn su se mestdifajdirektnije susretali i sudatali svétovi umetnosti, filma, muzike, poezije, biznisa i podzemlja... U talmm je uslovima Vorhol postepeho usvojio gotovo sve stavove koje je|casnije obelodanio-it dver|È®juènim knjigama - „Filozofija •lindija Vorhola od A do B i nazad” i „РОР-ism ili Vorholove šezde®te”-: »- ’f- ér£ : S Koliko i sarai njegovi radavi, ove su dve knjige od ključne važnosti njegovog uloge i značaja za funkcionisanje umetnosti u eri „konzumerizma”, kada je podjednako važno stii muzeje kao i svakodnevno puniti stupce „zute” stampe, Vorhoiovb’jednostavno usvajanje stvari, njegovo odbijanje da donòsi punovažne odluke i stavove bilo je vrlo Hberalno. Ukidanje emocija, težnja da se pretvori u mašinu, bili su njegovi odgbvori na verno pitanje o ulozi umetnika u društvu, neprekidno ističući da je njegova uloga isključivo - načiniti izbor, sve ostalo se veé nalazi oko nas... Ističući dajè svaki čovek kreativan uspeo je da svetu predstavi „superzvezde”, opskume ličnosti najrazlièitijih talenata koje su pod njegovim patronatom izašle pred pko sire javnosti. Popism je knjiga koja po prvi put našoj javnosti predstavlja ovog velikog umetnika, dešavanja na njujorškoj elitnoj i „underground” sceni bumih šezdesetih, ličnosti koje su najplasticnjje oblikovale tu scenu - dakle, najdirektnije predstavlja ključ za razumevanje uloge umetnosti u jednom tehnološki razvijenom svetu. Zbog svega toga njeno je objavljivanje u najmanju ruku dogadaj sezone! Momčilo Rajin

Record for »Velvet Underground,« 1968.

63