Ритам

KONCERTI

DISCIPLINA KIČME Klub FLU 24.04.1989. BUBNJEVI DARKVUDA

Sasvim je jasno da Disciplina Kieme vise nije grupa za podzemne prostorije Akademije, već za, u najmanju ruku, sportske hale, ako ima Boga (tj. Manitua) i pravde. Još pločom „Najlepši hitovi”, snimanom u pomenutoj rupi, svojevrsni kraj podrumskih godina bio je jasno najavljen, sledeći HIT „Decija pesma” je takvu orijentaeiju samo potvrdio, dok krunska ploča Kojinog opusa (kakva reč) Seleni Zub na pianeti dosade” sadrži nekoliko stadionskih refrena koje je čista šteta arčiti pred manje od 5 hiljada duša. U tom svetlu, koncert na Akademiji trebalo je pre da posluži kao generalka pred neki masovniji dogadaj, verovatno u Basti SKC-a, tokom maja meseca i proverà novog materijala pred publikom. A publika na Akademiji se kao i obično sastojala od, većim delom, redovne klijentele koja uglavnom stoji, gleda, sluša i CUTI. Kasan početak svirke (oko 00.30) omeo je mlađe tinejdžere da dodu i iskažu svo svoje obožavanje i entuzijazam, tako daje horsko pevanje izostalo, a neophodno je, na primer u „Ah, kakva sreća”. Bez obzira na taj nedostak Dis-

ciplna je pružla rutnski moćan nastup, uz zvuk na granici dozvoljenog (kao i obično na FLU), i obilje RITMA i ENERGUE - jedine dve stvari koje nedostaju 95% domaćih bendova. Maio početne suzdržanosti, uz Kojino stidljivo mahanje rukom u Townshend stilu, brzo je nestaie u paklenoj vožnji uz mahanje vratom gitare (tj. basa), oštre duvačke rifove i vratolomne solo deonice. TATA I MAMA i AH KAKVA SREĆA zvuče i bez BG i NS bora jeditato popaljivački i još žešće nego na ploči, NE, NE, NE je štandardno obogaéena poznatim militantno-folklomim motivom MARS NA DRINU (Tamo daleko i Hej, Sloveni su ovajput izoštale), a gitarska zakletva Hendrixu MANITUA MI naterala me da se naježim. Lepo dovek reče: Nema ništa dok se ne zavme žica. Moj favorii u ovom izvodenju je potencijalni hit diskoteka mora i priobalja BETMEN, MANDRAK, FANTOM. Beše dobro. Jako dobro. Predstojeéi (dok ovo čitate već bivši) koncert u SKC-u mogao bi biti prelomni u karijeri Kičme. U slučaju trijumfa izbacio bi ih medu „velike” (Orgazam, EKV), u protivnom, ostaée samo veliki. Haug!

Tomislav Grujić

Goranka Matić

Foto:

ZAMISLI ŽIVOT U RITMU UB4O ZA PLES!!! UB 40 DOM SPORTOVA, ZAGREB 22.4.1989.

Pre izvesnog broja godina u „Džuboksu” broj 129, Robin Campbell gitarista grupe ÜB4O u svom intervju je nagovestio skori dolazak u Jugoslayiju (defmitivno sledeée godine!”). Bilo je to 1981. godine. No, ko ceka taj i dočeka, pa makaf sa zakašnjenjem od 8 godina! Koncert u Zagrebu bio je drugi po redu (prvi je održan u Ljubljani) koji su održali UB 40 kod nas, u sklopu svoje evropske tumeje. Da li zbog „evropskih” cena ulaznica, lose reklame ili pasjeg nevremena tek u Domu sportova okupilo se oko 6-7000 ljudi. Veoma dobra atmosfera unutar ovog sportskog zdanja održavana je muzikom reggea legende Pelerà Tosha, do neafirmisane predgrupe koja se valjda zove „Nezbah”, Osim sto su popunili vreme do glavnog programa vederi, svojim nezanimljivim nastupom i lošim zvukom ostavili su ravnodušnu publiku. A onda oko 21.05 h sa razglasa se čuo instrumentalni „Dance with the devil” sa poslednjeg studijskog albuma „UB40”. Svetla su se pogasila, a zatim su se u tami videli „nezaposleni” kako sa baterijskim lampama bauljaju po bini. Posle tridesetak sekundi reflektori su se upalili i instrumental sa trake nastavio se u vidu žive svirke ÜB4O u istom ritmu, tonalitétu i intenzitetu! Izvrstan početak! Koncert je bio sastavljen od numera sa albuma „UB40”, „Rat in the kitchen” i „Labour of love”, a od starijih stvari svirali su samo „Politician”. Ali Campbell, Astro and Co. su na bini imali i dodatnu dvojicu multiinstrumentalista kao i dve erne dame koje su pevale pratede vokale. ! Izuzetna komunikaeija sa publikom, svirka dovedena do savršenstva i prava kolekcija hitova kao sto su „Red red wine”, „I got you babe” „Please don’t make me cry”, naišli su na odlidan prijem kod prisutnih. Sto se scenskog nastupa tide, on se ne ' menja već dugo, ali je i dalje

efektan audio-vizuelno! Jednostavno, svi sviraju sve instrumente, koristeéi Anderlehtovu devizu „svi u napad, svi u odbranu”! Zvanidni deo koncerta zavrsen je antiapartheid himnom, kako rede Astro, „Sing our song”. Normalno, bis nije izostao. Na bis ÜB4O su izveli „If it happens again” sa plode „Geffery Morgan”, a onda je usledilo najprijatnije iznenađenje za potpisnika ovog teksta - „Food for thought”!!! Sa ovom izvrsnom pesmom sa podetka karijere (album „Signing off) i ponevo izvedenim instrumentalem „Dance with the devil” koncert je priveden kraju. Bilo je veliko zadovoljstvo prisustvovati prvom reggae happeningu u trajanju od oko 100 minuta. Ovaj nastup grup ÜB4O može po kvalitetu jedino da se meri u poslednjih nekoliko godina sa koncertom Talking Headsa u Beogradu i Zagrebu. Za kraj mogu da porudim svima onima koji su „videli” koncert ÜB4O kao „rutinsko odradivanje posla” da ili nisu ni privirili u Dorn Sportova ili im je hitno neophodan detaljan otorinolaringološki pregled!!! PS. Radi izdavarya uputa obratìti se redakeiji!

Dr Nebojša Mićković

MOTORHEAD, HALA TIVOLI, Ljubljana, 27.4.’89.

Još jedna veselica zaslugom spretnih i nadarenih Ijubljanskih organizatora i još jedan koncert za koji je trebalo smisliti prijevoz (umiesto da se lijepo ZET-om dovezemo do neke od lokalnih šupa). Motorhead su vjerovatno jedini hm band koji je dostigao kult status van uskih okvira speeijalizirane publike. Od starih punkera i hm do he, speeda, trasha, rockera, znatiželjnika koji cijene bezkompromisni rokeroll. A Lemmy and co. su takav image gradili ne mijenjajući osnovnu koncepciju godinama, baš kao i Ramonesi. Osnažene za povratnike Phila A. Taylora očekivali smo najžžž koncert nad koncertima. No, kako to već obično

65