Ритам

NOĆ I DAN MAKROA

(STREET SMART) Jerry SCHATZBERG, 1987. Christopher REEVE, Morgan FREEMAN, Kathy BAKER, Mimi ROGERS distribucija: ZVEZDA FILM 95 min. Teško je gledati nekadašnjeg Supermena do te mere zbunjenog i režijski bledunjavog da ga zasenjuju prostitutke i makroi, dok vam sve vreme projekcije u glavi odjekuje dečja rugalica „Pobrkani stolčići!”. To je ukratko sve što hoću da kažem o „Danu i noći шакгоа” Džerija Šacberga, ali krenimo redom. Bazirana na istinitom iskustvu scenariste Dejvida Frimena, priča se vrti oko novinara (Kristofer Riv) koji je izmislio tekst nemajući dovoljno životnih činjenica da ga prepiše iz života. Stvar se sjajno za-

petljava od trenutka kađ javni tužilac poveruje da se u tekstu radi o postojećem makrou koji je osumnjičen- za übistvo i da bi Rivovi podaci mogli da budu od koristi sudu. Slučajna sličnost Rivove fikcije i stvamih događaja potentna je podloga da se na njoj izgradi film bolji od Kaprinog „Upoznajte Džona Doa” jer ovde nije u pitanju socijalni idealizam nego zanimljivosti novinarskog zanata. Kad Riva još spopadne svet koji se bavi mračnim poslovima, ugrožavajući mu tako razne aspekte građanske sigumosti, svi razlozi da Šacberg ne napravi odličan film izgledaju zanemadjivi. Međutim, pošto su nedokučivi putevi gospodnji, reditelju se sav materijal još od početka filma otima iz ruku. Počinjući film pre nego što mu je vreme, prikazujući stvari koje bi same po sebi bile jasne i bez objašnjenja, preko neuspelog pokušaja kreativne upotrebe skrivene kamere do naravoučenija na kraju, reditelj dosledno razara fino tkanje price. Kolebajući se da li da makroa (Morgan Frimen) prikaže kao stanovitu vrstu Edi Marfija, a prostituciju kao veseli zanat iz Vajlderove „Slatke Irme” ili da ipak pokaže surovu stranu stvamog života, Sacberg posrće po tananoj bledoj sredini sve dok mu ne izleti duša u vidu goluba! To se desi kad Frimen übije Bekerovu i služi za obaveštavanje publike kako Šacberg još nije sasvim naučio šta je razlika između filma i modne fotografije kojom se davno bavio, a i objašnjava kome se u Americi dopadaju filmovi nekih naših reditelja. Nesretni Riv u celoj stvari prošao je najgore - iako je scenarista neospomo znao šta bi sa njim, reditelju se to nije razjasnilo, pa je to zabašurio praveći od Riva osobu koja ne zna šta će sa sobom. Slađana Rodžersova dva puta se nasmešila i jednom iznervirala u ulozi koju je mogao tumačiti i kućni Ijubimac. Najzad, Frimen i Bekerova, a uz odličnu muziku Majlsa Dejvisa, izvukli su stvar, mada na način koji stvara utisak da su dva čoveka režirala film. Pošto se po pozitivnim činjenicama može zaključiti da to nije tako, ostaje intuitivna spoznaja Šacbergove šizofreničnosti. Razlog takvih poremećaja, poznata je dihotomija (iliti nedihotovanje!) između glave i srca: on zna za filmske tendencije osamdesetih, ali mu vema Ijubav prema socijalnim temama sa početka i prošle decenije ne da napred. Ljubeći svom dušom svojom likove koji su mu zaostali iz opusa oko „Panike u parku droga”, Šacberg naprosto nije mogaoda dovoljno voli Riva, suviše čistog u kadi na sred gornjeklasnog intelektualističkog stana. Tako je ostao na pola puta od odličnog filma, verovatno dovodeći time scenaristu do očajanja, a publiku do laganog nezadovoljstva.

Vladislava Vizi

L ITERATURA

JAN FLEMING: KAZINO ROJAL,

Edicija svetskih bestselera, FonimMarketprint, Novi Sad jun 1989; cena: 10.000 dinara.

Jedan od dva najznačajnija opusa posleratnog britanskog špijunskog romana pripada, svakako, Janu (Lankasteru) Flemingu (1980-1964). Tvorac mitologije poznate pod imenom „Džejms Bond”, svojevremeno novinar Rojtera i agent engleske Mornaričke obaveštajne službe, ostavio jc u nasleđe žanru lik koji je daleko prevazišao konvencionalne kategorije institucije glavnog junaka jednog književnog deia (odnosno serijala). Ostvarivši milionske tiraže svojim romanima o obogotvorenom špijimu sa „dozvolom za übijanje”, Fleming je u špi-

junskii literaturu uveo poseban podžanr, uslovno nazvan „pistol) i postelja”, i podstakao silesiju oponašatelja na kreiranje bezbrojnih iikova „bondovskog” usmerenja. lako se broj izdanja romana o Džejmsu Bondu, publikovanih širom sveta, meri hiljadama, kod nas su se oni tek sporadičnd pojavljivali (u roto-edicijama kao što su „Plavi dodatak”, „Ароlo”, „Zeleni dodatak”, „Trag”), pa i tu najčešće osakaćeni uređivačkim i prevodilačkim skraćivanjima, odnosno zahtevima političke (auto)cenzure. da pojave nedavno promo visane „Forumove” biblioteke, nijedan izdavač nije uspeo da oformi konstantnu produkciju Flemingovih naslova - kojih, ima sasvim dovoljno (dvanaest romana i dve knjige priča o Bondu) za jednu relativno dugoročnu izdavačku, koncepcijski naravno besprekomu ambiciju - niti

je, pak, daleko bilo, učinjen po.kušaj za eventualno objavljivanje izabranih dela. U isto угеme. bioskopska publika redovno je bila svedOkom Bondovih podviga, dok je veliki broj ovdašnjih video-zaljubljenika, zatrovan „bondovštinom”, svoje prve kolekcionarske когаке vezivao za Brokoli-Salcrfianov producentski „poduhval stoleća”. „Forum” je, bar kako za sada stvari stoje, krenuo u pionirski projekat, koji će - obećavaju odgovorni - poštujući hronologiju premijernih izdanja, obuhvatiti sve Flemingove romane o Džejmsu Bondu. Za početak, jasno, objavljen je „Kazino Rojal” („Casino Royale”), začetnik čitavog serijala, koji je Fleming počeo da piše u svojoj četrdesetoj godini, a publici predstavio tri godine kasnije, 1953. Ipak, slava nije došla odmah. Na nju su Fleming i Bond morali da čekaju još tri-četiri godine, to.

jest 1956. kađa je. „Kazino Rojal” doživeo svoje prvo „paperback” izdanje („Pan Books”; time je označen i početak importa „paperback”-revolucije iz Sjedinjenih Država u Veliku Britaniju; od prvih osamnaest miliona prodatih „džepnih” knjiga na ostrvu, čak deset miliona otpada na Bonda), odnosno 1957, kada je „Daily Express” u nastavcima objavio ~Iz Rusije, s ljubaviju” („From Russia With Love”). Ipak, bez obzira na sve to objavlivanje romana „Kazino Rojal” predstavlja jedan od ključnih datuma u citayoj istoriji masovne kulture i populame književnosli. Sam ovaj podatak dovolja je preporuka „Forumovom” izdanju. Jer, radi se o naslovu koji, bez suvišnih ograda, mora biti sastavni deo biblioteke svakoga ko ima „opštekulturne” pretenzije.

Dragan Petrović.