Ритам

VARIOUS ARTISTS - Unforgettable (18 Classic Songs Of Love) (EMI - Jugoton)

Nećemo otkriti ništa novo ako utvrdimo da je 90 posto tema popolarne rnuzike okuprano Ijubavlju. Ljubav je bez daljeg, uz mržnju, najsnažnije osećanje, no za razliku od potonjeg koje tera na akdju, meditativnog karaktera i zato daleko inspirativnija. Naravno, neki dnik lako bi mogao utvrditi kako za skorašnje humpa-cumpa poskočice tipa I Should Be So Lucky (In Love) i nije neophodna bog-zna-kakva inspiracija i bio bi potpuno u pravu, ali isto vazi i za gomilu ljubavnih pesmičuljaka koji su se vijorili top listama zadnjih decenija. To samo dokazuje kako je ljubav kakva god bila, pritajena ili strasna, suptilna ili divlja uzvišena ili banalna, izuzetno pogodna za komercijalnu eksploataciju. No, ostavimo po strani banalne primere njih je ionako previse, i pozabavimo se pločom koja donosi 18 remek delà kojima je ljubav centralna tema. Ono što ovim 18 pesama čini.nezaobilaznim u istorili pop muzike jeste njihova posvećenost, emotivnost i oznaka vremena. Izmedu dve soft balade When 1 Fall In Love i Unforgettable koje peva Nat King Cole nalaze se poznate terne i hitovi iz pedesetih i šezdesetih koje variraju od jazza, doo-wopa countryja i soula do rocka i popa. Kako žanrovski pesme se razlikuju i tematski - od zbog otkrića Ijubavi vesele Sam Cookeove Wonderful World, do zbor razočaranja u ljubavi tužnih, kao monumentalna You’ve Lost That Lovin’Feelin’ ili The Sun Ain’t Gonna Shine Anymore i onih, verovatno najsnažnijih beskrajno romatničnih kao My Mind Elvisa Presleya, Ev’ry Time We Say Goodbye Elle Fitzgerald, My Baby Just Cares For Me Nine Simone ili I Just Don’t Know What To Do With Myself Dusty Springfield i True Love Ways Buddy Hollyja... Mnogo od ovih pesama slušali ste poslednjih godina u novim verzijama. Nije mi cilj da išta prigovorim Pet Shop Beysima, Simply Red ili Ricku Astleyu ali učinite napor i poslušajte originalne verzije tih pesama, Otkrićete njihovu izvomu dimenziju a kada je romantika u pitanju to je puno vise od puke informisanosti. »»» * *

Momčilo Rajin

RAY CHARLES JUST BETWEEN US (CBS - Suzy)

Znate zašto se Eric clapton navukao na heroin? Zato jer je očajnički želeo da propeva kao

Ray Charles. Stereotipna melodrama znana kao šou biznis? Naravno, ali i vise od toga jer je Brother Ray uistinu smrtonosni san za svakog belog pop pevača. Njegov glas se još uvek opisuje kao BOŽJI DAR. Jedinstvbne boje, moćnog raspona, uz fantastičan osećaj za ritam i melodijsko fraziranje. A tek lakoća s kojom postiže najviši mogući stepen emotivne unešenosti bez obzira kakva je pesma u pitanju. Sva je prilika da je Aunerička kultura tek zlatnih pedesetih preuzela primat u areni .moderne i postmoderne umetnosti. Robert Rauschenberg, Little Richard, William Burroughs, Charles Mingus, Chuck Berry, Jasper Johns, Jack Kerouac, Ornette Coleman, Don Siegel, Hubert Selby - sve su to kodovi koji su američki kontekst učinili svetskim kontekstom. U toj galeriji prokletih proroka Ray Charles se doima kao metafizička svetlost koja čitavom tom istorijskom procesu daje dimenziju otkrovenja. Njegov opus iz pedesetih, u vreme kada je snimao za Ertegunov „Atlantic" (1953-59), učinio je da veé tada postane nešto „vece od života" ali i „vece od umetnosti". Uostalom, to je jédini muzičar današnjice ćiji je službeni nadimak „The Genius” - koji mu niko nikada nije ni pokušao da ospori. Tu retku počast zaslužio je svojom katarzičnom sinlezom rhythm and bluesa i gospela, cime je srećno ujedinio svetovnu i duhovnu tradiciju Crne Amerika i stvorio bazičnu formu erne muzike u čijim okvirima se odigrala njena evolucija tokom seste, sedme i osme decenije. To je čovek koji je pop muzici doneo religioznu strast i od nje načinio uzvišenu tržišnu kategoriju. Na taj način je značajno uticao i na forrriiranje mitološkog senzibiliteta zlatnih pedesetih. Preslušavanje njegovih starih snimaka budi svetačku nostalgiju. Školski primer kako muzika perfektno funkcioniše na nivou instiktivnih odluka i sirove stilizaeije. Ray-ova sposobnost da zakuva najvreliji rhythm and blues ostala je nedostižna do današnjih dana, na žalost - i za njega samog. Prelazak u AIBC Records doneo je Charlesu intemacionalni uspeh, ali njegova magija je počela da mutira. Zvuk postaje

rnnogo mekši i umiveniji, gudaa ulaze u igni uz konvendonalnu jazz-blues instrumentadju. Album „Modem Sounds In Country And Western”, u svoje vreme doćekan kao senzadja, bio je početak kraja. Ray počinje da sve vise svaštari eksploatišući svoje vokalno umeće, dok njegov kompozitorski rad gotovo u potpunosti zamire. Iz tih razloga dalja karijera biva uskraćena za autentični stvaralački integritet. Takav razvodnjeni i bezbedni Ray Charles postaje i te kako prijemčiv za isprane i ispravne medije WASP-ovske Amerike. Rezultat toga je da se već četvrt veka ceka da se „The Genius” vrati svojim rhythm and blues korenima na onaj pravi ijedini mogud način. Ali, i nova ploča „Just Between us” jasno pokazuje da, sto se Ray-a tide, Nat King Cole odnosi prevagu nad Big Joe Tumer-om. Saradnja sa čuvenim jazz aranžerima Quincy Jones-om i Ralph Bums-om nije otišla dalje od kvazidžezističkih pasaža koji povremeno poprimaju revijalni karakter. Sve je krotko i steriino i uglavnom preovlađuje karikaturalni osećaj krajnjeg profesionalizma. Gosti na ploči (B.B. King, Gladys Knight, Milt Jackson) samo su prigodni ukrasi koji su upotrebljeni kao udica bez mamca budući da njihovom učešću nedostaje ikakvo stvamo pokriće. Dakle, u deceniji koju su umnogome obeležile veličanstvene reinkamacije već olinjalih veterana cme muzike (Smokey Robinson, Marvin Gaye, Solomon Burke, Al Green, James Brown, Aretha Franklin), ime Ray Charles definitivno ostaje pokriveno pepelom magicnog vremeplova i živo sahranjeno za sve one kršne dečake krhke devojčice koji se odazivaju na šifru Public Enemy ili De La Soul. Svaka legenda placa svoju cenu. * *

Zoran Ćirić

P.S. Dragi čitaoci „Ritma” spojite edukaeiju sa zadovoljštinom. Zanemarite kompilacije jer u njima čarolija uvek iščili i pokušajte da nabavite ili makar čujete sledeće oficijelne albume Raya Charlesa snimljene za Adantic: „YES INDEED”, „IN PERSON”, „AT NEWPOT, „THE GENIUS OF RAY CHARLES”, „WHAT’S I SAY’.

58