Ритам

THE THE

Iz pepela novotalasnog saslava koji nikad nije ispunio očekivanja. Matt Johnson je sam izdigao THE THE u jedno od poslednjih velikih iména pretencioznog, „autorskog" popa. No, tokom ove rastrzane decenije opravo je njegova susta ozbiljnost i okrenutost sebi učiiiila da odudara od većine pešniica sa hit lista i tako postane predmet poštovanja svili onili koji tragaju za novim „trajnim vrednostima”. U 1989. THE THE su ušli sa novihi alburnum - „Mind Bomb” (j°š ga ćekamo - Suzy je odgovoran) i to kao band - sve skupa sa Johny The Smiths - Marroni na gitari. A gde je bio Miško?

BARCELONA, CELESTE sala, 18.7.’89. MATT JOHNSON, lider benda THE THE, čini se da je pogrešno interpretiran u španskoj javnosti. Na tamošnjoj televiziji se puno govorilo o tome kako je Johnson pružio punu podršku Homeiniju i njeovoj osudi Salmana Ruždija, pa su čak i neke radio stanine prestale da vite njegove pesme. Koliko se ja sećajn stvari ne stoje baš tako: Johnson se izjasnio pre svega protiv uplitanja u svete stvari i osuda tudih vera, ali nikada nije podržao smrtnu presudu niti prešao u islam kako tvrdi španska žuta stampa. Ako je neko i očekivao bilo kakve ispade ili slabiju posetu na koncertu, prevario se. Koncert je počeo tačno na vreme sto je zadalo puno problema ležernim Jugoslovenima naviklim na razne SCK-e ili Domove Omladine. Posto ovo nije izveštaj ni za Politiku niti za Danas, možemo slobodno reći da je koncertu prisustovalo taćno 4500 ljudi što je i pun kapacitet Celeste dvorane, inače u slobodno vreme diskoteke. Cela predstava bi se mogia podeliti u dva dela: prvi u kojem su ispucani svi hitovi i drugi koji je predstavio kompletan novi album „MIND BOMB”. Ovaj drugi deo je bio i neuporedivo bolji možda i zbog zasiéenosti hitovima od strane članova grupe. Tokom svirke .su preterano bili korišćeni eho i slični efekti, kao i ritam mašina, što je naročito upropastilo bis. Ipak, dobre pesme i izvrsna atmosfera u sali bili su dovoljni za jedan dobar koncert. No, kada dobrom koncertu đodamo poglavlje zvano JOHNNY, dobijamo odličan koncert

JOHNNY je MARK, i u poslednjem prelaznom roku je potpisao za THE THE, a napustio je THE SMITHS. Za one koji bas ne prate muziku a čitaju ovo (mada onda ne znam zašto su kupili RITAM), a u isto vreme prate i fudbal, onda bi prelazak Marra u THE THE mogao da se uporedi sa prelaskom Maradone u Zvezdu. Što je u stvari glupost, jer Zvezdi Maradona ne treba posto ima Piksija. Onda kao prelazak Piksija u Partizan sto je u stvari još veéa glupost - Piksi nikad ne bi otišao iz velikog kluba u treéerazrednu ekipu, a onda bi... Zaboravite prethodne redove. Dakle, JOHNNY MARR je funkcionisao besprekomo. Od prvog trenutka svi prate samo njega i upućuju mu ovacije, naročito za vreme pesme „ARMAGEDON DAYS ARE HERE (again)”, najupečatIjivije na koncertu te „GRAVITATE TO ME”. Naravno, Marr je bio prva zvezda koncerta. I nisu mu pucale žice na gitari, niti je imao problema sa pojačalom. Za кгај, još pre reči o istinskim herojima - španskoj publici. Pored toga sto je patuljastog rasta, pa ma gde stajali - vidite celu binu, Spanci tokom celog koncerta igraju, pevaju, dovikuju i stvaraju posebnu atmosferu. Usput, u Španiji je legalizovano trošenje lakih droga, pa se opojni mirisi sire salom i svima je tako 1ep0000...

Miško Bilbija

69