Ритам

deli (koji za afro-pop ima mesto poredivo sa mestom Martina Luthera Kinga u svetu koji je bojila soul muzika), na ploču uvrstio i obradu stvarcice „The Rubberband Man” Detroit Spinnersa, funk skupine s početka sedamdesetih, odajud tako da su mu veze sa američkom tradidjom erne muzike mnogo dublje nego što bi se na prvi pogled reklo. Njegovo pevanje veé je u sporijim stvarima sa ove ploče vuklo na duboko emocionalni Stil koji je dopuštao da se u njemu prepozna jedan od kreatora nečeg što bi se, uslovno, smelo nazvati „affičkim soulom”. „Nelson Mendela” je bila ta prekretnica posle koje je N’Dourov talenat posredstvom ove ploče, elegantne u svojoj jednostavnosti i muzičkoj širini, došao do urednika velikih izdavačkih kuća i promotera. Od tada nekako počinje i njegovo ustoličenje u neku vrstu zaštitnog znaka afrikanskog pevanja kroz gostovanja na pločama Herbie Hanckoka, Petera Gabriela i Paul Simona, otvaranje Gabrielovih koncerata na tumeji 1987. i prošlogodišnje učešće na planetarnoj agitaeiji Amensty Intemationala uz Gabriela, Stinga, Springsteena i Tracy Chapman. Nedavno objavljeni LP „The Lion” u izdanju Virgina još više govori o Yousouvom naporu da uzme najbolje od dva sveta - intenzitet njegovih ovde najupečatIjivijih pesama - „My Daughter” i „Bes”, „The Lion/Giende”, „Old Tucson”, „Kocc Banna” - (na plod je i pomalo beživotni duet sa Peterom Gabrielom - „Shaking The Tree”) ne zaostaje za onim na izvorima bližem LP-ju „Immigres” - skraćeni oblik prilagođen zapadnom slušateljskom iskustvu skriva i dalje ritmičke i melodijske strukture koje se na koncertima mogu produzavati beskonačno, tekući i oblivajuä sa svih strana zatečenog posetioca uklještenog između topline pevanja odozgo i intenzivnog ritma odozdo. To nije funk ili disko i proćiće dosta vremena pre nego što evropski plesač otkrije kako da se pokreće (problem koji je Mori Kante uspešno rešio presađujući koru i islamizirano pevanje na neutralni disko ritam), ali sočni ritam gotovo taktilne vrednosti i osećajnost pevanja stoje iznad svega, čineći za svakog ovu muziku opijajućim i uznosećim koncertnim iskustvom. Ovaj album je miks, sasvim nova ideja. On uključuje moja iskustva u poslednje dve godine, kad sam se sreo sa Gabrielom i Simonom i svima ostalim; to mi je i dalo ideju da napravim ovu vrstu luzije. Mislim da je ona moj crossover, kao otvaranje vrata za Amerikance i njihovo uvođenje u afričku muziku. Možda éemo jednom moä da stavimo na ploču za Amerikance desetominutne pesme u orijentalnom affičkom stilu, ali sad je to još uvek neizvodljivo. Tako nešto niko ne bi emitovao na radiju, a mi pokušavamo da se ovaj album što više emituje baš

WORLD MUSIC