Ритам

[YU SF?]

Peđa Vuković

NOW Da li se kod nas aktivno stvara ono što se obično označava skraćenicom HSF - a znači svašta: Naučna Fantastika, ZnanFAn, Naučna Baletristika, Fantastična Beletristika, Spekulativna Fantastika, Savremena Spekulativna Literatura itd? To su u stvari dva pitanja: A. - Da li imamo autore koji pišu to EiSF - bar na prosečnom svetskom nivou? (Ovde je odgovor defmitivno DA!) B. - E, a da li imamo nešto što bi bilo Yü-SF, nešto specifično naše, kad već toliko volimo da budemo specifični? (Čak se i tu može reći DA...., ali, u malim količinarna.) PA DOBRO KO I ŠTA TO PIŠE? Tj ecimo da je neko postavio gomje pitanje i dodao: „Misliš jugosi pišu taj SF?... i ne brkaš to sa onim ozbiljnim tipovima kao što su Pavić, Pekić, Filip David, Albahari, Kiš itd?” - Da, mislim, i ne, ne brkam ih, mada je granicu teže povući nego što izgleda i interesantno je da tu granicu češće povlače određeni krugovi unutar SF-a dok oni drugi tek postaju svesni da su pisali nešto srodno nečemu što odavno postoji, dok kritičari „glavnog toka” prosto nisu i uglavnom neće đa se opreme kritičkim aparatom za ша kakve kompetentne ocene. „Dobro, ali ti naši autori sigumo kopiraju zapadni SF?” Da, inspirišu se i prate određene trendove ali to isto rade i oni na Zapadu i dovoljno da neko napiše nešto originalnije i postigne uspeh i eto ti odmab trends i gomila priča i rornana u torn fazonu.

- mada je odavno jasno da je budućnost žanra u amalgamu „čiste* fantastike i one „tvrde” iliti „naučne”. Sve u svemu, s obzirom na stanje u izdavaštvu ovde i tamo, nasi - i pisci i izdavači - iznenađujući dobro guraju. Najzad, prošle godine je objavljeno vise SF-a nego ikad do sad! „Dobro ’ajde”, (to je opet onaj) „ali taj tvoj YU-SF mora da je ono, kao - naleteo era, dalmatinac ili, šta ja znam, na leteći tanjir pa njemu zeleno kažu da ih vodi kod svog vode a on njima...?” - Da, takoje bilo u'početku ali to je prošlo... a sad ćuti pa ću ja da probam nešto i da objasnim. Upočetku stvaranja domaćeg SF-a beše SIRIJUS 1 njegov urednik Borivoj Jurković. B. Jurković je otvorio stranice SIRIJUSA domaćim autorima potičući ih na svaki način, javnim i besplatnim recenzijama pa i početnim spuštanjem kriterijuma... i rciultat nije izostao. Iščitavanje domaćih priča u zadnjih par godina SIRIJUSA ili

ALEFA pokazaée da ne samo da ima prièa koji su u kategoriji kvalitetnog svetskog SF-a već su i literalna delà na kojima bi mogli da im pozavide nmogi naši knjizevnici narocito oni čiji se književni rad naročito ogleda u članstvu u raznim Savezima Književnika. SIRIJUS nije više „sidraš” našeg SF-a, promenio je i urednika uz kreativni dobitak, morao je da pređe na dvomesečno izlaženje, pod „pritiskom” ALEFA promenio i pristup ali gura, objavljuje dobar SF i ne živi samo od stare slave. Mesečnik ALEF je zahvaljujući Bobanu Kneževiću jako dobro startovao drugačijim pristupom i širenjem vidika, ali pošto se njegov izdavač, „Dnevnik”, Novi SAd, odnosi prilično maćehinski prema svom čedu - Za razliku od Vjesnika - koliko i kako će izdržati... videćemo. Inače, autori koji gravitiraju Zagrebu, SIRIJUSU, i SFeri - najorganizovanijem i najaktivnijem fan-klubu u YU 9 pokazuju težnju ka tvrdom SF-u, dok oni što gravitiraju Beogradu - de je ipak centar domaćeg SF izdavaštva i gde je potencijalno najveći SF-klub, „Lazar Komarčić” koji je već godinama u potencijalnom rasulu i okrenut sebi a ne SF-u - nešto vise teže kao „spekulativnijem” i fantastičnijem obliku žanra ali je preklapanje i prožimanje, toliko da se ne može govoriti ni o kakvim „školama”. Kad smo već kod klubova, odnosi su tipično jugoslovenski: nema Yu-konvencÿe fanova (mada je SFera, kako-tako organize vala evropsku!) niti neke YU nagrade. SFera, npr. javlja da je L. Komarčić dodelio „njihove nagrade” i obmuto, i nagrade se nikada ne pokalapaju - izuzev u jednom slučaju.

66