Ритам

SASTANAK SA NEPOZNATOM

(BLIND DATE) Blake EDWARDS, 1987. Kim BASINGER, Bruce WILLIS, John LAROQUETTE, William DANIELS, distribucija: FORUM, trajaiye: 93 min. Nedokučivost alhemijske reakcije iz koje nice gotovo svaki pravi odnos Lzmeđu žene i muškarca, tačnije - onaj momenat ravan najsnažnijoj i potpuno neočekivanoj eksploziji posle koje sve poćinje, već decenijama traje kao jedan od osnovnih pogonskih motiva holivudskih radionica. Sve od

sjajnog Kaprinog filma „Dogodilo se jedne noći” iz davne, pradavne 1934. godine pa do danas ovaj trenutak je upotrebljavan, preispitivan, variran i ponovo otkrivan u bezbroj ostvarenja, a u poslednje vreme - reklo bi se doživljava i neku vrstu renensanse. U Skorsizovoj „Idiotskoj noći” (1985.), na primer, on je zloupotrebljen iz hipertrofirano intelektualističkih pobuda, u Lendisovom „U noč” (1985.) je podstakao uzbudljivu krimioalističku dogodovštinu, dok je u nezaboravnoj Demijevoj „Čudesnoj devojci” (1986.) bio zalog apotezi rokenrol filozofije, a ipak ga je tek „Sastanak s nepoznatora” veterana Blejka Edvardsa vratio tradicionalnom izvorištu - komediji. Objašnjavati ili analizirati fantastičnu komediografsku veštinu Blejka Edvardsa, nakon svega što je ovaj stvaralac učinio za dotićni žanr, čini se gotovo bespredmetnim. Sa karijerom dužom od tri decenije, i sa vise od dva tuceta punokrvnih komedija u svom opusu, Blejk Edvards je odavno dosegao status klasika, postavši relikvija u poslu koji sve češće zaboravlja na skmpule. „Sastanak sa nepoznatom” je njegov drug! film sa našeg ovogodišnjeg repertoara, povratak posle dužeg odsustovanja, i kao i prethodni - „Kakva frka” - nesumnjivi dokaz o tome kako je žanrovska disciplinovanost i doslednost u njegovom slučaju' izrasla u trijumfalan autorski pogled na svet Steta je, naravno, što svemu tome svedočimo sa distance, kaskajuä za njegovom produktivnošću, jer je Edvards u međuvremenu realizovao još dva ostvarenja: „Sunset” (1988.) i „Skin Deep” (1989.). Kinemafo'grfski debi sada več opšteprihvaćene zvezde Brusa Vilisa, „Sastanak s nepoznatom” samo na prvi pogled deluje kao lak i jednostavan stvaralački zalogaj. Spajajući šarmantnog snagatora kakav je Vffis sa fatalnom i hladnom Kim Bejsindžer, Edvards je odmah pristao na izazov koji donosi sukobljavanje zacrtanog žanra sa glumaëkim parom razliëite prominencije, i nije pogrešio. Zamišljen kao kombinacija „slepstik” protagoniste s jedne, i hoksovskog junaka s drage strane, Vilis je simpatiëni, neuredni, introvertni i ne bas osobito spretni biznismen, ëovek koji ce nakon neverovatnog zbira događaja, u jednoj jedinoj noéi „Sastanak s nepoznatom” izgubiti sve, završiti u zatvoru i steči Ijubav svog života. Kim Bejsindžer, protivno oëekivanjima, ali apsolutno u skladu sa izvrsnom predstavora iz Bentonove „Nadine”, nije samo Ijupki povod svih vratolomija ili svetli predmet Vilisovih neutoljenih želja, nego i ravnopravni partner u svakom od kalarabura, pa ëak i nezaustavljivi inicijator onih najboljih. Principijelno naklonjeni komediji situacije i žestokom ukrštanju fizičkih i verbalnih gegova, savrseno nezainteresovan za konsekventno baratanje realistiëkim narativnim reperima, i sav zanet idejom da gledalište bez predaha vodi iz jedne u drugu erupciju smeha, Blejk Edvards u „Sastanku s nepoznatom” razigrano stiže do jednog od svojih vrhunaca. Nimalo opterećen osetljivošću melodramskog motiva na kom njegov film poëiva, on opravdano i svrsishodno lakonski preskaëe psihološko opravdavanje veze što se rađa pred našim očima, hrleéi u novu urbanu avanturu. Neki ovo sigumo smatraju površnim, neki intrigantno lapidamim, a neki i genijalnim, no Edvardsu je svejedno. „Sastanak s nepoznatom”, naime, nepogrešivo ispunjava svaki od zahteva u najtežem i najvišem od svih žanrova, iznova potvrdujuéi obezoružavajuću posebnost njegove poetike. To mu je, i kao zabavljaëu, i ako umetniku, sasvim dovoljno. ** * *

Aleksandar Đ. Kostič

ZALJUBLJENI LUKAS

(LUCAS) David SELTZER, 1986. Corey HAIM, Kerri GREEN, Charlie SHEEN distribucÿa; FORUM trajaiye: 100 min.

Skole su poslednji razred zajedništva. Filmovi nostalgije imaju puno poverenje u taj zaključak pa se prošlo vreme pogodno glorifikuje sećanjem na školske dane. Malo je veći problem ako nije reč o humoru tipa seijala „Porkis” (gde se razbaruše-

nost shvata kao mladalački hedonizam), već se radi o neuspešnoj prvoj ljubavi. Glavni junak, Lukas, kao i svi ostali osobenjaci, mnogo zna o nevažnim slvarima. Njegova marginal-

nost je još više pocrtana činjenicom da ne postoji samo psihološki, već i socijalni blok koji ga sprečava da se uspešno integriše u đruštvo čiji član, uprkos prenemaganju, po svaku cenu želi da postane. Obično se „najlepša devojka u razredu” na kraju, ipak, odluči da odabere našeg nesrećnog junaka, ali u ovom filmu Lukasu to nikako ne uspeva. Nekada se u Holivudu karaktemim glumcem nazivao onaj koji ne može da osvoji devojku. Antizvezdama sa početka sedamdesetih je to uspevalo, ali Kori Најш („Vozačka dozvola”, „Izgubljeni momci”) kao tinejdžerska antizvezda mora da ustukne ispred pripadnika bretpek zvezde osamdesetih Čarlija Šina, koji mu odvodi željenu devojku. Film „Zaljubljeni Lukas” pred gledaoca ostavlja brojne moraine dileme. Kori Hajm je naS glavni junak, ali kad ga devojka odbije i odabere Čarlija Šina, Hajm postaje neprijatan. S druge strane, Čarli Šin je glumačka zvezda koja se zadovoljava ulogom sporednog lika, a pritom

nije nesimpatičan - kako bi nam olakšao identifikaciju sa Lukasom. Zatim, Lukasovo gubitništvo ostaje gubitništvo do кгаја, bez moguénosti afirmacije. Stoga je sam finis pomalo nedosledan. Ne postoji katarzično finale u kojem ce gubitnik (Lukas) dokazati svoje sposobnosti. Lukas se sa mazohističkom strašću opredeljuje za ragbi, delamost koja nikako ne odgovara njegovoj krhkoj konstituciji. U tome je i veliki problem filma „Zaljubljeni Lukas”: oni koji su se sve vreme podsmeva-11 Lukasu u finišu filma - bez pravog objašnjenja - daju mu svu podršku. Ovakav završetak daje utlsak o melanholičnosti gorkoslatkih priča iz američke provincije. Život pored reke, lov insekata, beskrajne vožnje biciklom pokraj idilično poredanih jednospratnih kuća, označavaju da je vreme u provinciji „zararznuto”. Valjda je zato Lukas postao moralni pobednik - oslobodio se svih iluzija, iako su mu one bile sav kapital. * *

Saša Rađojević

82