Ритам
Naša muzika je „folkie” (narodna) pokušavamo da obične stvari učinimo posebnim.
Mike: Istraživačko! Kao ta njegova pesma „Whal Do I Want, What Would Make Me Happy”? (Šta želim, šta ce me usrećiti) - a tekst: „nothing, nothing, nothing” (ništa, ništa, ništa - gläsern tek probuđenog lenjivea - prim. ured.). Strašna pesma. Bar delimično. Grant Hart je dobar momak, od njih dvojica. Šteta da su se razišli. To je skoro kao razvod. Vrlo tužno. Ali Grantu izlazi novi album idućeg meseca (oktobar). Nastavlja se dalje, zar ne, Ritam 3: Kad sam radio intervju sa Sonic Youth pitao sam ih za pesmu „Providence” sa LP-ja „Daydream Nation”? Mike: Za smisao pesme? Svi me pitaju za značenje te pesme. Firehose su nastupali u Njujorku i Thurestone je došao na koncert - posle njega smo se vozikali u našem kombiju. On je tražio da stanemo i otišao je da kupi kasete i kablove i još neku opremu za kuéu. Sedeli smo tako u kolima i malo „duvali”. Ja sam mu dodao neko dubre koje sam hteo da se izbaci iz kombija. Thurestone je zaboravio da su mu u rukama te sitnice koje je kupio - i kako je uzeo i otpatke u ruku, sve što je bilo u njoj sasuo je u kantu za dubre. Niko od nas nije ni primetio! Kad smo konaćno došli kod njega kući on se setio da me pita - „čoveče, gde su one stvari koje sam kupio!?” - ali niko nije mogao da se seti gde su. Sutradan smo svirali u Providence, Rhode Island, i ja ga nazovem odande u Njujork - „Thurestone, sad sam se setio šta se dogodilo!” - i o tome se radi u tom telefonskom pozivu koji je deo pesme „Providence”,., Ritam 2: Ja sam mislio da je neko übijen i da je njegovo telo nadeno na đubrištu... Mike: Rekoh mu „Thurstone, tebi „trava” očito ne čini dobro, ostavi je čoveče, tvoje pameenje ode kroz prozor!” Niko nije übijen, samo je Thurstone izgubio neke kablove i kasete... Vidiš, to je опо što sam hteo da kažem kad sam rekao da je naša muzika „folkie” - da pravimo obične stvari posebnim!. Ritam 3: Nešto slično mi je rekao i Gadge iz grupe Wedding Present - „mi smo sofisücirano jednostavni”. Mike: Može se tako reći i za nas. Ritam 3: Thurstoneova interpretaetja pesme „Providence” je da je to pesma o tebi kao spasiocu. Mike: Oh, bože. Ritam 3: I ja sam ga pitao - šta misliš pod tim? A on je odgovorio „Mike je genije kome nije rečeno da je genije”. Mike: Thurstone voli da zbija sale sa imidžom Mike Watta. Jer nisam ni ja znao da je snimio taj razgovor - sve dok mi nije poslao tu ploću („Daydream Nation”) i dok je nisam stavio na gramofon i čuo ono - „Ovde Watt” - pa to sam ja na lelefonu! Ne znam, zvao sam ga od tad hiljadu pula, možda je on sve to snimio, možda će uskoro to izdati kao moj dupli album! Isuse! Znate onu pesmu „Mus cojones” (sa „Fromohio” LP-ija) - to je na španskom „više muda” „kohonis” je hrabrosl - i to je pesma o tome kako sam prvi put video Thurstonea, Vidiš, sreo sam ga pre deset godina u jednom klubu u Holivudu, i pet godina doenije sam se setio da sam ga tu sreo, a da ga tad još nisam poznavao. Pokušao sam da razmislim o tome šta je sećanje na
čoveka - hteo sam da napišem pesmu od D. Booneu - o tome kako izgleda razmišljati o nečem što se dogodilo i čega se ustvari sećaš, - da li se sećaš Samo svog sećanja ili postoji nešto realnije... I kakve su prirodne veze izmedu nas, jer svi smo rodeni odvojeno, znamo se samo kroz sečanje ili kroz susretanje - na taj način se poznajemo... Parnjak te pesme je stvar „As Mush As You And Me Remember” (sa „Ifn”). On je moj spasilac takode - Thurstone. Ritam 3: Vi razmenjujete komplimente prekp jugoslovenske Stampe. Mike: Da, „Mus cojones” tako dobija još jedan smisao - Mike Watt upoznaje Thurstonea Moorea via Jugoslavia, Mi to zovemo „namigivanje prijateljima”. Znaš, isto je ispalo sa onom pesmom Madonne - „La Isla Bonita”. U njoj ona peva - „Prošle noći sam otišla u San Pedro” San Pedro! To je moj grad. Ja tad još nisamvideo taj video i pitao sam Thurstonea - šta misliš o toj pesmi? On je rekao da oseća kao da je to namigivanje prijateljima, shvataš, kao da nije bilo nikakvog jaza između nje i nas dvojice koji smo pricali o tome. Ritam 3: Jesi 11 sreo Madonnu ikad? Mike: Oh ne. Ritam 2: A Sean Penna? Mike: Ne, ne, to bi bilo strašno iskustvo. Mada sam ga gledao u jednoj predstavi, - stvamo je divalj öovek.
To je ono što je drugaeije u toj vrsti umetnosti nikad nisi u prilici da sretneš te ljude. U punk-rocku, svi su bili na dohvat ruke - ljudi su u bendovima, bendovi su među ljudima. Največi broj ljudi koji hoće da popričaju samnom čak svira bas gitaru - zato mrzim reč „fan” (obožavalac), a volim reč „slušalac”. Hitler je imao „fanove” - to je zastrašujuće - ceo taj obožavalački fazon - ja imam samo slušaoce, i to je sve, a mi smo noisemakers (oni koji stvaraju buku). (U kombi u kome radimo intervju upadaju Edward Crawford i George Hurley sa sendvičima.) Mike: Hej, daj mi zalogaj molim te. Otkud ti? Ed: Iz samoposluge. Nije bilo nikakvog reda. (Malo kasnije, Ed je opkoljen pitanjima gladnih saradnika „Ritma”.) Ritam 1: Šta te je navelo da nazoveš Mikea i kažeš mu da bi hteo da sviraš sa pjim? Ed; Čuo sam glasine od članova neke druge grupe da Mike organizuje audieiju za gitariste. Prijatelj mi je preporučio da se javim pošto sam bio poznal kao veliki obožavalac grupe Minutemen. 1 tako sam ga nazvao, otišao do njega i skoro odmah smo stall da probamo. U to vreme sam radio kao kondukter ili u restoranima, nisam čak ni u školu išao - tako da sam mogao da idem sa njima - i otišao sam. Mike: Sve je to bilo tako čudno kad je Ed došao kod mene prvi put. Nismo se znali. Probali smo razne puteve. On je čak napisao jednu pesmu istog dana kad je došao u moju kuću ■- to je zbiIja bilo - učenje kroz rad. Moja žena Kira nam je pomagala - ponekad sam zbilja imao i joS uvek ■ imam manjak reči u nekim situaeijama.
Ritam 1: Da li si ö Ed napisao pesmu „Under The Influence Of Meat Puppets”, jer si jednako poštovao i Meat Puppets, a „For A Singer Of R.E.M.” zbog R.E.M.? Ed: A ne - ovu drugu je napisao Mike pošto je MichaeTStipe (pevač R.E.M.) zahtevao da mu napišem pesmu za njegov solo album o kom je razmišljao, a ova prva - ne znam - mislim da sam uvek hteo neku pesmu da nazovem tako. Mike: Moja žena je napisala to - kao stihove bez muzike - pošto ih je gledalg na koncertu, tako da je stvamo na neki načirr bila pod uticajem Meat Puppetsa. I ja sam uvek hteo da nazovem pesmu tako. Ed: Svi smo hteli da neku pesmu nazovemo tako. Ritam 1: Da li je ovaj treci album - „Fromohio” nazvan tako samo zato što je sniman o Ohiu? Ed: Delom da, a delom je to tako ispalo zato što sam hteo da se otarasim anonimnosti i potpišem punim imenom. Na prva dva albuma smo stavili kao moj potpis samo Edfromohio (Edizohaja) što je samo opis koji smo spojili da bi ličio na neko ime. Ritam 1: Kako se tebi dopao jučerašnji koncert? Ed: Veoma mi se dopao. Mislim da je to privilegija, čak cast doéi i svirati u ovoj zemlji u koju inače ne bi mogao da dodem nikako - osim možda kao turista, a i to sumnjam s mojira primanjima. Kući sam upoznao mnogo ljudi koji imaju neko slovensko poreklo, i vrlo je zanimljivo za mene da budem tu odakle jedan deo njih police. Uopšte je pravi izazov videti druge kulture izbliza i komunicirati s ljudima - veoma obrazovno iskustvo - naučio sam vise na Firehose tumejama nego za sve tri godin na Ohio State Univerzitetu. Ritam 1: Imaš neko visoko obrazovanje? Ed: Da, u stvari ja sam učio za trubača - znaš klasične muzike, i tim satri trebao da se bavim, ali me je uhvatila panika i ostavio sam trubu. Sve iluzije o muzici su bi bile razbijene u to vreme, bar o muzici kojom sam se tad bavio, i rekoh sebi - „vratiću se na ovo kad budem zaisla spreman za to”. Potom sam studirao neke druge stvari - političke nauke, medunarodni biznis, pa malo nemački jezik i još nekoliko stvari kojih ne mogu ni da se setim. To je bilo dno - ništa me ustvari nije zanimalo. Pošto nije tako jeftino ići u školu, zaključio sam da trošim suviše novea i odustao sam. Prosto sam stao i sveo račune sa sobom - znaš - čime hoću da se bavim? I tad se ukazala prilika da uhvatim korak sa muzikom opet i da se uključim u rokenrol. Ritam 1: Na dntgi bis ste juče svirali i neke The Who obrade? Ed: Jedna od stvari koju smo juče odsvirali je prva mini rok-opera: „A Quick One, While He Is Away” sa drugog albuma The Who - „Happy Jack - The Quick One” (pod ovim imenom je izdat u S.AD. posle pridodavanja engleskog singla „Happy Jack” - u Velikoj Britaniji drugi LP The Who je - bez hit singla „Happy Jack” objavljen 1966. pod imenom „Quick One” prim. gl. ured.). To je ono najbolje od The Who. To je slično načinu na koji mi stvaramo melodije, mali ostaci mnogo raznih ideja. Poslednja stvar koju smo juče svirali i koju je Mike pevao je „Liberty For Our Friends”, sa našeg LP-ja „Fromohio”.
fIREHOSE
34