Ритам
Ritam 1: Opet je Đile odigrao ulogu. Cane: Da. Tada je počela da se vraća dobra atmosfera. Gledali smote Bosance koji vaćare ljude i provalili kako treba da se radi ako hoćeš date ostave na mini. Otišli smo u studio „Barbara” knđ Mileta Čirića i snimili drugi album za 47 miliona, ondašnjih. Postali smo zdravi ljudi, puni te nove filozofije da smo pozvani da dajemo stvari iz prve ruke, a ne da ljudi to čuju od nekog iz druge ruke. Ritam 1: Postal! ste svesni uticaja koji ste izvršili? Cane: Da, tada je izasla „Distorzija”. Ritam 1: Smatraš „Distorziju” kao direktnu posledicu... Cane; Znaš, ako smo mi nesvesno dali šansu, Orgazam ju je svesno iskoristio. Mi smo tada davali već i snimke za radio, PGP RTB je trebalo to da izda, cak smo i omot uradili, u meduvremenu snimili „Put”, bitnu stvar za nas... i ništa. Pojavio se onda Saša Dragić, Bajagin menadžer, bilan čovek, i sa njim smo otišli u Jugodisk. Posle se pojavila ona vest da je Bajaga trebalo da pređe u Jugodisk. se svidelo i objavili su. Trebalo je da se ploéa zove „Kobila i pastuv preljubnik”, ali je to ispalo sa novog omota. Ritam 1; Kako tom drugom albumu pristaje odsustvo Koje? Cane: On je veé u to vreme normalno izdavao svqe ploée, mi smo gledali da se reaktiviramo. Svako gleda svoja posla. Ritam 2: Mada je to bio drugi album, bila je velika pauza... Cane: Bio je zapravo prvi. Ritam 1: A prvi je bio nulti. Ritam 2: ... Tek tada su (judi počeli da shvataju da se sa vama računa. Cane: Da hoćemo ozbiljno da radimo, da zaradimo i pare. Druga ploéaje zapravo posle godinu dana éekanja izdata i provalili smo da treću treba brzo da uradimo. I da razmislimo kako ćemo. Onda opet počinju muke. Ritam 2: Opet ste moral! da se borite za plou. Nÿe bilo inercije...? Cane; Ma kakvi. Udemo opet u studio u febrUaru, ali u totalno mračnom raspoioženju, U to vreme je Gile svirao sa nama ritam gilaru. Lepo smo se družili, 6 stvari smo sa njim uradili. Dali smo demo Jugctonu ili PGP-i, ne seéam se, i bila je primedba - ne znamo šta slušamo.
Ritam 2: Nije liéilo... Cane: Ni na šta postojeée. A bilo je puno svirke, široko, puno gitara. Onda smo za Jugodisk ponovo otišli u Bukovac da snimimo ploču, grozna atmosfera, izgubimo bubnjara. Ostali smo nas trojica u potpunom kurcšlusu, prebacili se da vežbamo u SKC-u kao da smo naslutili da će oni nama da ipak daju pare da mi to snimimo, a i ako nam ne daju mi ćemo da nademo jer moramo time da se bavimo, jer jedino zbog čega stvamo živimo je to. Onda čekanje, iščekivanje... bes. I ušli smo u studio sa novim bubnjarem i snimili ploéu. Ritam 1: Proietos si bio pričao kako je treći album nastao iz neke pozitivne energije. Cane: Pozitivne energije, ali bili smo besni. Ritam 2: Teži je zvuk na ovoj ploči. Cane: Znas kako, pola stvari kad smo snimili na drugoj ploči. Mile je rekao - e, sad sam provalio kako to treba - i zato neke stvari ispale onako, a druge... Ovaj put je on bio i bio je i Vlada Negovanović koji radi u tom studiju i zna te stvari. Pazio je na produkciju, a i Anton je pazio kako snima gitare... Dule iz Van Goga je svirao svoju gitaru... Uvek smo okruženi dobrim Ijudima, Malo ih je na svetu, ali ih ima. Ritam 1: Nekako su uvek oko Partibrejkersa. Cane: Pa bilo je vreme. Ritam 2: Još nešto oko produkcÿe. Tvoj glas je dosta istaknut. ЈеГ to namemo tako...? Cane: Pa hteli smo da se sve jako čuje. 1 gitara, i bubanj, i bas... kad sam veé dobro otpevao neka se éuje. Ritam 1; Koliko misliš da je. ova ploča pogodna za emitovanje na radjju, koliko pesme lako ulaze u uši?
Cane: Hteli smo da da sve bude direktno totalni sukob sa problemom. Da bude ironično, ali ne samo da bi bilo ironično, veé i da ima humora. Da svako može da tripuje da ta pesma baš njemu govori, o njegovom problemu. Baš smo pustili krv za ovu ploču. Ritam 1; ЈеГ osećaš da se to sad vraća dobrim, da ste promenili svoj status? Cane: Mi hoćemo uvek da budemo tu gde smo, znači u vrhu, ali koliko god može autonomni, izdvojeni. Ritam 1: A da li ée ta promena imati povratni uticaj na vas? Cane: Vratili smo se na prvu. Onaj bes koji je bio tamo i koji je bio nekontrolisan, sada smo ga iskontrolisali. Ritam 1; Dobro, a dajje? Cane; Snimićemo četvrtu ploču. Ovo do sada je, na kraju, ispalo kao koceptualno rađanje, šansa, uspeha - kao trilogija. Ritam 2; C etvrta će bid drukčija? f. Cane: Najverovatnije, pošto mi ne pravimo iste ploče, samo se isto zovu. Ova je trebalo da se zove „Gedora”. Ritam 1: Partibrejkers su sada u potpuno drugoj poziciji u odnosu na bendove koji su na sceni i u odnosu na publiku. Ima mnogo malih bendova kojima je vaš prvi album Bîblija. Kako ste se vi nosili sa tim svojim ugledom koji ste očigledno imali? Cane; Kapirali smo da postoji to sve, ali smo se pomirili sa tim. Sviraju k’o i mi - pa šta sad. Ritam 2: Niste se svesno stavili u neku predvodničku ulogu? Cane: Naučili smo da uživamo. Nismo hteli da budemo totalni glasogovomici - hteli smo da priéamo u svoje ime, a nek oni ukapiraju da je u njihovo. Ritam 1: Dobro, šta bi sad, posle deset godina od tog punk maskenbala, rekao? Cane: Ludački, kao da snimaju neki film o meni. Igram u njemu glavnu ulogu, za to se borim i ako sam imao problema zbog toba, znači da nisu bili džabe, da nisam džabe izdržao. I još treba da izdržim. Ništa nije završeno, otvaramo novi krug, a znamo gde smo bili sve ovo vreme.
D. Ambrozić
(Ritam 1)
T. Grujić
(Ritam 2)
[ PARTIBREJKERS I
39