Ритам

Ri (am: Ovih dana izašla je nova ploča Đavola, kompiladja balada „Kada se nadern u predelu noći” kojom je simboßčno zaokružen jedan važan period vaših života. Hgjde da se vratimo na same počelke - kako je sve ovo sa Đavolima oopšte počelo? Neno: A čuj, duga priča, od čega bi mogli počet’? Pa recimo ’B4. smo došli na idejuja i jedan moj prijatelj da napravimo band koji bi svirao muziku sličnu onoj koju smo mi slušali u to vreme. Kući smo imali gomilu singlica iz šezdesetih godina. sa pjesmama pionira jugoslovenskog Rock’n’Rolla, Karla Metikoša, Pence Martinovića, Đorđa Maijanovića i sličnih faca i radb smo ih slušali. To nam je bilo šarmantno i zabavno pa smo dolli na ideju napravit’ band koji bi radio nešto slično. Onda smo počeli tražit’ ijude, mjesecima mjenjali postave dok nismo ustalili neku prvu postavu. Onda smo ušli u prostoriju i počeli skidat’ stvari - u početku smo samo svirali tuđe stvari, imali smo kompletan celovečemji repertoar sastavljen od tih starih singlica kao što su „Kucaj opet” od Dva Mladića, neverovatno, tako su se zvali, onda „Lucija” Perice Martinovića, pa „Bjondina” i „Lutkica” Đorđa Marjanovića, „Pegi Su” od Metikoša, i njih smo vremenom stavljali na albume. Pa one uvmute pjesmice Roko Granate, Tek nakon godinu dana smo došii na ideju da pokušamo radit’ vlastite stvari koje bi bile nekako u sličnom maniru. Svidelo nam se kako je to zvučalo, išlo namje, i kremuli smo sa ozbiljnijim rađom. Onda smose upoznali sa jednim splitskim menadžerom, Čarlijem, koji nam je dosta pomogao oko organizacije i promocije, i povezao nas sa Jugotonom. Zapravo 1985. smo celo Ijeto svirali u jednom splitskom klubu nazvali smo ga Čarli klub - Ijetrri klub u Splitu kraj bazena Jadrana i to je bilo rešeno u stilu pedesetih, znaš ono - raznobojne žaruljice i tome slično. Svirali smo te stare stvari plus standarde Rock'n’Rolla i ekipa je tu dolazila na plesnjak. Bilo je ludo - dva meseca smo svakodnevno svirali i to namje puno pomoglo da se za nas dalje pročuje. Čulo se i van Splita i onda smo poste jedno godinu dana telefoniranja sa Jugotonom uspeli izborit’ prvu ploču. U meduvremenu su bib i prvi koncerti van Splita. Sve ostalo se zna. Ritam: Koliko je to svakodnevnonastnpanje pred Rock’n’Roll pnblikom u Čarli klubu doprinelo sücanju sigumosô i samouverenosti koja vas prati na seen! od prvih nastupa van Splita? Neno: Pa čuj, nije to samo stvar sviranja u ovoj grupi. Svaki od nas je i desetak godina prije Davola počeo bavit muzikom i svirao je po raznoraznim grupama u Splitu, doduše bez nekog većeg uspeha, I pre Đavola je bilo nastupa i nastupa, dječje bolesti su preležane i došlo je iskustvo i rutina. Ritam: Kada se danas osvrnel na te dane kada si počinjao i prv put uzimao gitaru u ruke; da II se sećaš snova koji su te tada vukli? Koliko je od toga realizovano? Neno: San svakog muzičara je prvenstveno da ostvari ono što ima na srcu. Da ima onakav band kakav je zamislio i da svira onakvu muziku kakvu voli. Sa te strane moj najveći san se ostvario - Davoli su ono što sam oduyjek želeo. Naravno, ja bih volio da mi i u komercijalnom smislu buknemo. Na našu žalost u tom smislu mi nismo nešlo naročito uspjeli - tiraži su prosečni (prim. „Ljubav i moda” 40000, „Hallo Lulu 22” 35000, „Ostani uz mene” 20000) a mi bi htjeli tristo hiljada, ali biće. Nekad sam imao san da nastupim u Kulušiću, pa se to ostvarilo. Onda sam imao san da snimim ploču - i to se ostvarilo. Pa mi je bio san da sviram liront Jugoslavije i evo sviramo svuda.

Od nerealizovanih snova, hmmm? Želio bih snimiti ploču samo sa prepjevima starih pjesama, ovih što smo ih na početku svirali. San mi je i da snimim album sa obradama Rock’n’Roll standarda, kao Lennonov LP „Rock’n’Roll”, pa akustičarski album, uz pratnju udaraljki, sa laganijim stvarima, kao Beatles!. I naravno, da nabavim još stariju „bubu” od ove koju imam (prim. 1968. godište), ali da ide, ha ha. Najveći san koji je preostao je proboj u inostranstvu. San broj C. Ritam: Šta ste preduzeli da se i lo ostvari? Neno: Uradili smo već 6 prepjeva naših pjesama na engleski, i nameravamo uraditi još desetak da imamo kompletan materijal za demo-album ili demo-kazetu, da to tako nazovem, pa ćemo onda probat’, imamo neke veze i vezice. I „Jugoton” je otvorio export-kancelariju, vodi je Ozren Kanceljak (prim, nekadašnji muz. kritičar „Starta”, „Mola”, „Trenda” itd.), i to je vrlo profesionalno i ambiciozno zamišljeno, pa ćemo ponudit’ materijale nekim kućama, pa šta bude biće. „Jugoton” ima saradnju sa pedesetak evropskih kuća pa ćemo svima poslat’ demo-kasetu i press materijal. Vidjećemo. Inače snimke smo veé poslali u Milano - to je prvi korak. Pa u Rusiju, Bugarsku i Nemačku ali mi je sasvim svejedno gde ćemo prvo proći. Snimci su na engleskom samo zato što je to univerzalni jezik Rock’n’Rolla. Zapravo smo se već trebali nalazit’ u Rusiji, na tumeji, ali je to odgodeno pa se nadam da ćerao to realizovat’ u februaru, mada ništa nije sigumo. Inače svirali smo u Bolonji na, yjerovali ili ne kongresu Italijanskih komunista, ha, ha, u organizaciji lista „Unita”. To je organizovao CKD Kulušić, a pošto smo mi vise puta tamo svirali i uvek se dobro pokazali, odluciü su da nas povedu. Prošle godine su tamo bili Leb i Sol. To je organizirano kao velesajam - ranoltvo štanđova i paviljona iz različitih zemalja, desetak bina na raznim punktovima, puno toga - od folklore do Rock’n’Rolla. Bilo je zabavno, ali ništa bitno za našu karijeru. Ja sam Ijetos bio u Australiji zajedno sa kompletnim Splitskim Festivalom koji je bio tamo 20 dana za nale iseljenike, na play-back po stadioniraa. To je bilo zaniraljivo turistički, prvi put u Australiji, kenguri su super, skakuéu. Nastupi su bili bezveze zbog play-becka Pre saobraćajne nesreće u Nišu, prošle godine u decembru, koja nas je izbacila iz koloseka tri mjeseca, imali smo puno ponuda. Trebali smo svirati u Parizu, na proslavi 200 godina francuske revolucije, pa u Varšavi preko Remont-Rivijere (prim, isti organizator koji je realizovao legendame nastupe Šarla Akrobate i Električnog Orgazma u Poljskoj 1981.) Prate nas ti pehovi dve saobraéane nesreée u godinu dana, to nas je dosta izbacilo iz posla, ali se nadam da ćemo se vratiti na stari kurs. Ritam; Ti si oJigledno nezadovoljan poslovnom stranom Đavola. Zalto uspeh nije veći? Neno: Ne postoji samo jedan uzrok. To je splet okolnosti. Prvo uvek polazim od sebe - možda to što mi sviramo nije toliko tipično za ove prostore. Mi dobro prodemo u Beogradu, Zagrebu ali kad odemo u neko selo 5 kra od Splita ne dode niko. Upravo je u tome štos Ito je dosta slabija proda van centra i gradova kao Ito su Osijek i Zadar. Mi smo syjesnj da je ovo urbana muzika ali, Ito ja znam. Ipak živimo u vrijeme kada su mediji dovoljno razvijeni da i onaj u zadnjem selu može vidjet’ MTV, I onda - reklama, mi sve sami moramo raditi. Još živimo u Splitu a to je opet nekakva provincija tako da smo hendikepirani, prepulteni sami sebi. Mi ne možerrio kao Massimo ili neko drugi iz Zagreba svako jutro bit’ u Jugotonu da bi sebi izborili uslove, reklamu. Sa tom kućom nismo zadovofini. Uoplte.

(pauza). Oni žive od velikih - Milo Kovač, Magazin, pa nama ne obraćaju puno pažnje i sve moramo radit’ sami. Onda dolazil u situaciju da kad dođeš u Jugoton, osjeéal se tako mali i izgubljen u moru lefova i sekretarica... šeću te od vrata do vrata. a opet je taj Jugoton nala najjača kuća Ito je sve skupa jako žalosno, cijela ta jugoslavenska situacija. Stvamo moral izgubit’ sve živce da dobiješ bilo šta od njih. Evo, sad su se počele otvarat’ neke zakonske moguénosti za privatan biznis i ja se nadam da ce za jedno 4-5 godina sve to buknut kao jedna dobra konkurencija Jugotonu pa će se i oni morati potrudit’. Ritam: Vratimo se novoj ploči. Zalto ste se odlnčili za kompilacijn i zalto bai balade? Neno: Mi smo napravili ovu kompilaciju iz dva razloga. Najpre, mi nismo visokotiražna grupa a •veliki deo nale potencijalne publike još nije ni dolao do nas. S dmge strane, nale prve tri ploče su rasporadne i nema ih u prodavnicama a mi stalno sviramo, iz godine u godinu i süêemo novu publiku. Mnogi od njih bi želeli nabaviti neIto od nas a nemaju priliku pa zalto im to ne ponuditi. Ma to su elementami zakoni posla. Drugi razlog su upravo balade - imali smo ovu baladu „Dugo toplo Ijeto” koja je odlično prošla na festivalu Split ’B9. Pošto sada nismo nameravali izđavati studijsku ploču, to planiramo tek na proljeée, bilo nam je nekako žao da ostane neiskorišćena pa smo došli na ideju da sastavimo zgodnu kompilaciju balada. Ritam: Sinoč na koncertn je bilo dosta rockablly klinaca koji Đavole doživljavaju kao nekakav revival band. Neno: Da, ali ja se ne slažem sa tim. Bas sam se puno Ijutio kad je izašla naša prva ploća „Ljubav i moda”, svi kritiëari su vikali rockabilly, rockabilly. Mi i Tonny Montano. A to uopće nije točno. Ako iko ima imalo sluha i presluša bilo koju našu ploču, more cut’ da sem utjecaja rockabillyja ima i puno, čak i vise drugih stvari. Mi koristimo i latino ritmove, sambe, pop pedesetih, mediteranske ugodaje, ima svega. Mi to vrlo široko zahvatamo i onda propuštamo kroz sebe i kroz modemi fileter. Pa devedesete su veé tu. Sviramo svoju muziku - ništa drugo, nikakav revival. Muzika Davola je muzika Đavola Pokazao si mi valu recenziju za „Ostani uz mene” u kojoj ste napisali (prim. Dragan Ambrozić) da smo mi kao TV serija „Kriminalističke price”. To mi se dopada, to je točno. U duhu onđašnjeg vremena ali modemo dizajnirano. Mi želimo da zvučimo modemo i da ne budemo kopija onih bandova iz 50. i 60. Želimo da budemo band ovog vremena - osamdesetih to jest devedesetih. Naš sledeći album će u tom smislu zvučati još modemije. ali ne u pravcu elektronike. U redu, koristićemo sempler ali da se to ne čuje. Našu prvu ploču smo dobro uradili, ali ja to vise nikada ne bih ponovio jer je produkcijski previle na tragu pedesetih i šezdesetih, nešto kao LP „In Dreams” Roy Orbisona. za nalu treću ploču je već očigledno da je snimljena u osamdesetim i njome sam puno zadovoljniji. Ritam: Da li postoji neko čiji bi zvuk i produkcijn odmah nsvojio? Neno: Bangles, drugi album. „Manic Monday” stvar. To mi je savrleno - pravi pop, fini vokali, ali i čvrsta ritam sekcija, moderaa produkeija. To je to. Ritam: Ti si kompietan antor mozike Đavola ali ne pile! tekstove. D. li se osećal možda nskraćenim zbog toga? Neno; Volio bih da mogu i to da radim ali me ne pogada. Pokulao sam i ne ide mi lole (prim. „Dok tebe ljubim”) ali količinski ne mogu da postignem. Ali to nadoknadim kroz kontrolu -

ĐAVOLI

42