Ритам

mogla da tiraž ploče prevaziđe alburn prvenac. Jonesov usud se, iznova, pokazao ćudIjivim. I dok su ga se zaljubljenici u pluskvamperfekt još žešće gnušali, većina je nastavila da ga tapše po ramenu, ali bez veće želje da suučestvuju u njegovoj muzici. Preovladavalo je kratkovido mišljenje o nejasnoći onoga šta radi”. I pored toga, B.AD. su obezbedili svrsishodnost svoga opstanka regrutovanjem „stalnih” fanova, prvenstveno medu ljudima sa smislom za vreme sadašnje, umomirn od gitarskih heгоја sa barikada, i medu onima sa sluhom za estetske kvalitete muzike, ma kakva ona, po formi, bila Yj oseban kvalitet u delovanju benda Г činili su živi nastupi, ova stavka ih je i preporučila turing-menadžeru U 2, i oni kreću na U 2 tumeju kao predgrupa. Pored dobre svirke i vrlo dobrih kritika (za predgrapu, naravno), s tih putešestvija im je ostao video za naredni singl (maj ’'BB.) „Just Play Music”, snimljen u Italiji i gorko Jonesovo iskustvo sa B. Enoom. Naime, za vreme nastupa U 2, Jones je, iza scene, prišao Enou (kcgi je tada saradivao sa U 2 kao producent i, po potrebi, klavijaturista) i izrazio svqje poštovanje njegovom radu, želeći da se upozna sa njim, našta je ovaj ostao hladan i, trenutak posle, prišao blüe sceni, navodno se „udubljujuči u svirku”. Slično dragom, prošao je i treći album „Tighten Up Vol. 88”, za koji Jones kaže da je trebalo da posluži kao -neka vrsta esendje „This Is Bis Audio Dynamite”. Ploča je bila izuzetno slusljiya, ali nije uspela da podupre élanove g rape da, kako kažu, izmene način na koji ljudi slušaju muziku. Bilo je jasno da treba ponuditi nešto više od pukog uzbudenja. Jones se nije nadao da će uskoro „progledati iznutra”. VREME ČUDA: „Umro sam! to je, defmitivno, bio prelomni trenutak Kada se tako nešto dogodi, to se naziva Događajem Života! Nikad ranije nisam video stvari jasnije, i, kada sam se povratio, počeo sam se baviti istim starim glupostima, ali nisam zaboravio šta sam naučio”. - ovo su reči čoveka koji je trebalo da bude na listama kritike, a zamalo je završio na kritičnoj listi. Ujunu ’BB. sve e izgledalo drugačije - normalnije. I pored još jednog neuspelog komercijalnog (a, možda i кгеаtivnog) povratka na „This Is Big Audio Dynamite”, prodaja ploče uopšte nije išla lose, bila je pripremana samostalna B.AD. turneja i sve je bilo na uobičajenoj razini „ovde” i „sada” razmišljanja. Jedna naoko bezazlena, dečija,- holest, pokazala je Jonesu da za smrtonosne pustolovine, praktično, nije potrebno mrdati iz kuće. Unutrašnja infekcija malih boginja, koja je zahvatila usnu duplju, gušu i spustila se na pluća, izazvala je eksplozivnu pneumoniju i dugotrajni nervni slom. Don Letts, koji bi ieleo da sve to što pre zaboravi, kaže da se u

jednom trenutku zavitlavao sa Mickom, na taj način ga hrabreéi, a veé u sledeéem ga je vozio u bolnicu. Mick je zapao u petnaestodnevnu komu, o kojoj je posle pričao da je sve vreme imao utisak da se nalazi u košmaru Prvog svetskog rata, viđajući neprestano tri vqjnika sa omota Jam lp-ја „Setting Sons”. „Neverovatno, ali imao sam utisak da ih lično poznajem”, kaže o tome. Nakon preživljavanja te, najkritičnije, faze, prve post-komatozne posledice sa kojima se suočio, bile su oduzetost moći govora i, usled nervnog sloma, problemi sa artikulacijom udova. Veliku pomoć u prevazilažnju tog neprijatnog stanja pružilo mu je osoblje londonske bolnice „Sv. Meri”, na Padingtonu (na novqj ploči im se najsrdačnije zahvaIjiye), s kojim je, u nemogućnosti verbalnog izražavanja, komunicirao putem pismenih poruka. Po izlasku iz bolnice (i noćnih more koje su ga, kako kaže, još čitav mesec pratile) krenulo se sa fiziološkom i elektro-terapijom u dlju totalnog ovladavanja udoviraa, te, naposletku, i sa časoviraa govora i dikcije, da bi što brie oporavio svpj pevački glas. Oporavak je usiedio iznenađujuće brzo, a Mick je celu višemesečnu avanturu duhovito opisao „као vašar na kome se ni malo ne zabavljate”. Na kraju, sve je ispalo tako da je bolest donela vise koristi nego štete: umesto predviđene tumeje, članovi benda, osokoljeni Mickovim brzim „pre otud no odovud” povratkom, su vrlo složno, napokon, urađili još jednujaku ploču, a medijski publicitet zadobijen boginjama i pneumonijom daleko prevazilazi onaj koji bi pi oća svqjim kvalitetom polako sticate. VREME SADAŠNJE: Eksplozivna Jonesova narav najbolje se ogleda u izjavi: „Prezirem ljude koji ploču prave po dve godine, mi to radimo za 38 dana!” Novi album se zove „Megatop Phoenix” (mitska ptica, a ne grad u U.S., p.a.) i posvećena je, za vreme snimanja preminuloj, Mickovoj baki Stelli Marcus (1899.-1989.). Tipično je „otkačeno” ostvarenje (što se najbolje ogleda na zahvalnici na inspiraciji, a što, ukršteno, otprilike izgleda, od Sex Pistols do Neil Younga, od Charlie Parkera do Hapy Mondays, ili od De La Söul do Frank Zappe), ali nipošto ne nosi potpis osobenjaka (što Jones, uostalom, i nije). Delo je timskog rada, tekstovi su mahom Lettsovi. Najslikovitije bi se dala opisati kao svojevrsni uroboras, zmija, sa repom u ustima, najupečatljiviji simbol sinhronije koji se može zamisliti. Treba joj oprezno prići, otvorena srca - bez predrasuda. Ima tu i clashoidnih, himničnih vokala i réfréna, prepoznatljivih Jonesovih harmonija i gitarskih akorada, instramentalne virtuoznosti ostalih članova grape, ali i muzičkih mašina, sintetičkih i drugih zvukova koji bi se teško mogli nazvati muzikom, snimaka sa radija... Nešto zbog svoje duiine (koji minut ispod sat vremena), nešto zbog nerazjašnjenih prelaza iz pesme u pesmu (svaki nanometar ginila je popunjenl), teško ju je na prvo slušanje svariti. Ali samo tada Strpljivim proüiranjem u njemu kompaktnost i sami ulazite u mašinu za semplo-

vanje, obilato korišćenu na njoj. Za one koji su požurili da ovo proglase acidom, osnovna razlika izmedu gospode kojase bavi time i B.AD. je bas u upotrebi semplera, koga prvi koriste kao metod (na osnovu semplovanih zvukova, tj. oko njih, prave stvari), a drugi kao podatak/sirovinu za obradu (komponuju pesmu, pa je onda pomoću semplera nadgrađuju). Doduše, ш sami članovi grape ne odriču bliskost svog sa house zvukom, što kao posledicu faze istog u neprekidnoj muzičkoj evoluciji, smatraju sasvim normalnim. Uostalom, ne treba isključiti mogućnost pri kojoj ce se ljudi, opredeljeni za pronalaženje i unošenje nečeg novog u svom buduéem pravljenju muzike, nezadovoljni izvesnom sterilnošću, ako ne housea, onda nekog budućeg, sličnog, elektrificiranog plesnog stila, odlučivati za njegovu sinkretizaciju u popu. Jones, kao londonac i pristalica teze da rodno i mesto prebivanja umnogome odreduju autorski identitet, a uvek spreman da odgovori na londonske pozive, smatra da ni sada ne treba bežat od svih vidova uticaja, a prvenstveno muzičkih, koje mu okoüna pruža ■ (London bridge’s foiling donw/but I still love this town). Aktuelnost ne znači i promenu ličnosti. Njegova mišljenja o unutrašnjoj politici viade Njenog Veličanstva ne razlikuju se bitnije od onih iz ’79. npr. Eksplozibilnost B.AD. je u veštini da se uobičajene, tzv. „muške” stvari, poput devcgaka, gitara, pušaka, fudbala, romantike i klupskog života, tretiraju na uvek dragačiji način, veseliji i poletniji. Da li znate bar još dva benda koji temu odrastanja u Sohou ne bi obradiH krajnje traumatično? Ili, ko se zatočeništvom James Browna bavi s pozicija seciranja američkog pravosudnog i svakodnevnog života (što je bitnije, ako, već, ne i korisnije od zapomaganja i pukih parola). Ne traba da zavara pseudojenkÿevski omot albuma „Megatop Phoenix” - na ploči je toliko direktnog engleskog patriotizma, da sumnjam da u Francuskoj može postići zavidniji tirai! B.AD. već četiri godine poseduju vlastiti kako muzički, tako i vizuelni izraz, koji se (onaj prvi) ne poklapa uvek i sa zakonima tržišta. Dugoročnije gledano, ta stavka bi trebalo da postane sve bleda i bleda, jer su oni jedna od redih grapa kojcg je uspelo da se u potpunosti oslobodi pokroviteljske tapije velikog prethodnika, kreirajuéi osoben visok stil, istovremeno ne pateći od česte i podmukle bolesti, zvane uniformnost Navedeni kvaliteti su bilan uslov na osnovu koje ce ova grapa uticati na neke nove ljude u novoj deceniji. To verovatno neée biti direktna, predvodnička, uloga, ali standardi, poput onog koji je Don Letts u semplovanju postavio na ovoj ploči, ostaće kao bilan korak u stalnoj muzičkoj nadgradnji. I zapamtite: nema starih dobrih vremena, a da bi (i?) ova nova bila takva, (dobra) valja se svojski potraditi.

Војад Žikić

Jasna Nedeljković

BIG audio dynamite

50