Ритам

BIG AUDIO DYNAMITE

гр eško je obraćati se „uvek upućenoj” 1 sredini, naročito u situaciji kad vam se oko nogu muvaju punkoidni Wind čiji su roditelji u doba prvog Strummer/Jones/Headon/Simonon vinila još uvek imali sveža sećanja na matursko veće, i za koju su New Order i dalje jednoruki i jednooki Joy Division, The Smiths (kad već nisu Beatles) se ponovo okupljaju svakog dana, pa joj take, na osnovu konekdje Clash - 8.A.D., mora sumnjivo zvučati da u potonjim svira samo jedan od gore navedene četvorke. Oni, koji ovo dtaju u ime nekih „starih dobrih vremena”, ne obazirud se na to da su (možda-nažalost, a možda i ne), ipak, u 1989., neka odmah sklope ove strane i na tom mestu ostanu mrtvi. VREME PROMENA: Mada su za dugo preživeli raspad prvobitne punk-rodovske zajednice, ni Qash nisu bill imuni na uzvišenu postnovovalnu dekadendju i bliskost objavljenog povratka Cmog Čoveka u muziku. I dok su rifovi i parole veé odavno bili preseljerà u odaje seéanja, a zvud funky gitara i reggae bas linija poêinjali svoj duboki naklon i stavljanje u službu Njegovog Veličanstva Plesa dok su njihovi tamnoputi prijatelji i dojučeralnji ideološki saveznid umesto bar kada osvajali podijume i ribe, na videlo je izbio dugo tinjajud fitilj koji je na razlidtim stranama provalije ostavio Joe Strummera i Mick Jonesa. Kako nesreéa nikad ne ide sama, vrlo brzo se pokazalo da odstranjivanje Jonesa iz benda nije jedini potreban i dovoIjan uslov za njegovo dalje nesmetano funkdonisanje, pa je i posfavljanje znaka jednakosti izmedu Clash i Strummera rezultiralo poluinfantilnim albumom „Cut The Crap” iz 1985. Svet se odjednom, okrenuo naglavce - dok je najuspešniji bend svoje genera■ dje, i jedan od najiskrenije obožavanih svih vremena, dospeo u situadju u kojoj dalji opstanak znad zonaško tavorenje, a za šta se uvek vezuje ono „daleko od odju, daleko i od srca”, izbačeni i sa mnogo strana uvredeni Jones počeo je ponovno osvajanje svoje ćudljive sreće. Veliki protivnik muzičke jednoobraznosti (setite se njegovih gitarskih zveketa i ideja sa električnim udarljkama u doba Qash), amerofob i video manijak, okupio je oko sebe čudnu emo-belu ekipu, ispred svih režisera Don Lettsa („Qash -

Rude Boy”, video spotovi za isti bend, npr.), evidentnog müzickog nespretnjakoviéa, ali i generatora izvanrednih ideja, plus ritam revolveraše Greg Robertsa (bubnjevi) i Led e-zee WH’ WilUamsa (bas), te Wavijaturistu-fotografa Dan Donovana. Po Jonesu, od izbadvanja iz Qash, preko stadijuma u kome ga, kao „otpadnika”, nisu puštali u brojne nome Wubove u čijem je sticanju ugleda, i sam učestvovao, do izlaska B.AD. albuma, sve se odigralo kao u špageti vestemima - mnogo dima, zakrvavljenih pogleda i tesWh red, za malo vatre i prave akdje, koja je, i tako, bila njegova, Skraćenica imena Big Audio Dynamite, koje je muzički mogao znadti mnogo šta, B.A.D. ostala je jedina asodjadja na punk i novovalnu mitologiju. Sve ostalo, iz korena je bilo drukčije. Vreme u koje je prvi album „This Is Big Audio Dynamite” - objavljen, (novembar ’85.) bilo je doba tihog sumraka ravnog hip-hopa i, ujedno, početak kratkotrajne, jednoipogodišnje, vladavine belog sofisticiranog popa, a što je sve imalo da utre put najsiroj afirmadji erne muzike i kulminadji Wupskog (house) zvuka. element iznenadenja bio je postignut. Singlovi, „The Bottom Line” (septembar ’85.) kao prethodnica, a potom „E me 2 ” (mart ’86.) i „Medicine Show” (maj ’86.), uz majstorsku

video promoeiju pod komandom Don Lettsa, razbili su u paramparčad shku Mick Jonesa kao neuračunljivog buntovnika i radikalnog osvetnika-. Reakcije su, takođe, bile neočekivane - öd odricanja najzaluđenih (najzatupljenijih?) Qash fanova od Jonesovog imena, do himni njegovoj genijalnosti, sve gamirano tezama o „simpatičnom party-soundu, nekoj vrsti oduška”. Da greška nije u zvuku, a i da su se teme prilično promenile, mnogima postaje jasno posle objavljivanja sledećeg albuma „№ 10, Upping Street”, u oktobru 1986., kome je prethodio umebesni singl „Cmon Every Beatbox”. Ova ploča je bila željno iščekivana iz vise razloga: nakon debi Ip-ja, B.AD. su bill nešto u šta su bila uprta sva svetla, u dju je drugu ploču uloženo dosta novea, a iz grupe su stizale optimističke izjave o sjajnoj zabavi i silnom uživanju u njenom kreiranju. Sa druge strane, najavljena je i safadnja Jonesa i Strummera, od koje se, u najmanju ruku, očekuje novi Qash proizvod. No, njihova zajednička produkeija i ko-autorstvo u narednim singlovima, ne da nije ništa izmenila u „plesnom” opredeljenju grupe, već je postojeće starve i radikalizovala. Ipak, činjenica da su sa ove ploče bila skinuta još dva singla, „V Thirteen” (februar ’87.) i radiocut „Sightsee MC!” (čak jul ’87.), nije po-

49