Ритам

MOJA MAĆEHA VANZEMALJAC

(MY STEPMOTHER IS AN ALIEN) Richard BENJAMIN, 1988. Dan AYKROYD, Kim BASINGER, Jon LOVTTZ distribucija: UNION FILM tnyanje: 108 min.

,Pre svega budimo precizni i jasni!" Ova pisanija će pokušati da kaže to da je film lose uraden i da je koiiko toliko (oko 50%) spašen jer je glavna glumica Kim Basinger „umetnost žena”. Samim tim preporučujemo svim stanovnicima planete Zemlje da izvade lovu i zdušno je potroše samo da bi gledali „svakojake telesne pokrete” bez bezobraznih i lascivnih scena. Posle ne moramo da sanjamo, jer nerna ništa gore od lepih snova. Filmska umetnost se zasniva na real nom snivanju. Film „Moja maćeha je vanzemaijac” je naučno fantastična melodrama sa komičnim trenucima, Ijubavna priéa o Zernljaninu i robotici. Priča se odvija na planeti Zemlji. Zemljanin je rasejani nauënik, a robotica je žena broj 1 u svim 8 galaksija koje poznajem. Rasejani naučnik živi sa svojom ćerkom. Žena koju je voleo vise ne postoji i jedino u životu što mu je preostaloje da uspostavi komunikaciju sa onim što još nije video. Igrom slučaja, to-kora slanja poruke u kosmos, ta ista poruka zaista dospeva do konzumenta, tamo neke hipercivilizacije koju ce ta ista poruka-energija spasiti od kataklizme. Ta hipercivilizacija upuéuje na planetu Zemlju svog najboljeg agenta (uslovna karakterizacija) koji mora da sazna kako je lako primitivna civilizacija uspela da „uradi” takvu količinu energije. „Idealna žena i idealni crv falusnog izgleda (lascivno?!)”. To je bio uvod, a kao poćetak „zapleta” mogu jedino da nahvalim taj jedan jedini rediteljski zahvat zbog kog bih uvek mogao da gledam ovaj film; Kamera je na nekorn vozilu koje jezdi kroz kosmos. U kadar lagano ulazi noga na koju ruke

lagano navlače svilene čarape. To je noga Kim Besindžer. To su ruke Kim Besingen Iza je samo kosmos, a ona uči engleski jezik. Kako kultura odreduje videnje lepote žene? U jednom deliću planete Zemlje koja se zove Srbija vrlo je jednoslavno poimanje i odredivanje tog videnja: „Brate, važno je samo da ima nešto da se uvati, a ono ostalo... kupi sliku pa gledaj, ako ti je do gledanja!" Pošlo sam pripadnik te populacije, vrlo'slično mislim, a kad ödem u bioskop menjarn sve svoje stavove i postajem pravi filmofilski folirant jer cenim „umetnost žena”. Možda će neka i da mi zameri na ovakvim stavovima i konstatacijama, ali život je kratak i ne mislim na smrt. Zena je vrlo komplikovan pojam. Jednostavnost iskljuëujem, a lepota je komplikovana. Šla je to lepo u lepoti? Lepo je kada odeš u bioskop, a tamo ugodnestolice, nije zagušljivo, ljudi ne smrde, ne podriguju, niko ne priča, samo se smeju kad je meni smešno, negoduju kad i ja, plaču kad i ja. Na platnu su samo ljudi koji govore dobre dijaloge i monolôge, lepo pevaju, dobro režirano, a glavna glumica je Kim Basinger (nešto slično se desilo u filmu „Nadin” John tarn). Kad se pojvi THE END, žao ti je. To je bila samo filmska utopija. Čovek uvek voli ono što nema. „Moja maćeha je vanzemaljac” je „umetnost žena K.8.!” Reditelj ovog filma je bivši glumac, a mogli smo ga prepoznati kao epizodistu u filmu „Kvaka 22”. Ja ne mogu da se setira njegove face. Stela. Volim da prepoznajem Ijude. Uvek neki problemi sa bivšima. Bivši glumci su skloni Ijutnji i tako na nekom od snimanja oni shvate da je režiranje prost pasulj, te se oni lepo zaintače i sami poéinju da to rade. U većini takvih slučajeva tako nešto se uvek završi pogubno za unapredenje zanata koji se zove „filmska režija”. Richard Benjamin to zaista nije, ali on poznaje Ijude iz Holivuda koji su skloni. solidarnosti, jer su i sami .glumci, te prihvataju takve ponude. Takva je Kim Basinger. Bez mnogo snebivanja Kim u fîlmu vrlo brzo spoznaje sve prave stvari koje se rade u krevetu i shvata da život bez čulnog i nije neki živoL Ona se zaljubi u rasejanog nauénika koji ne može da shvati kako je smuvao takvu cicamacu kao što je Besingerova. Posle opet nekih peripetija (dramaturgija), film se završi srećno za rasejanog tipa koji je opet dobio ženku koja pije akumulatorsku kiselinu i proždire baterije. Sve te propuste ćovek može i da oprosti rediteljskom štabu samo ako oni sad gledaju taj film i „otkidaju” od smeha (hvataju se za stomak i plaéu). To je jedan od razloga zašto bih ja želeo da sam Amerikanac, nikako Meksikanac. Amerikanci „malo” drukéije gledaju smešne stvari, na meso, na kosos, pa je

rnožda njima sve to i smešno, a same ja ovde i odavde nikako ne shvatam da ii mi je bilo nešto smešno osim kada je Basingerova dublerka napravila tri premeta usred žurke. To je drugi mali plusić za fdm. Ja sam veliki Ijubitelj filmova koji imaju etiketu „Made in USA” i često sam plakao od smeha na neke druge zanatlije koje su takođe režirali komedije; napr. eto, da se setim... onako, usput, Howard Hawks-a, pa neki njegovi filmia „Muskarci vise vole plavuše” ili „Majmunska posla” - pa se tamo pojavljuje neka Marilyn Monroe pa ondašnja fflmska, umetniëka kritika i umetnici su gledali na nju samo kao na biftek, jer ona nema pojma s glumom, te se kerebeëi pred kamerom, Danas je svima jasno da je M.M. bila sjajna glumica, K.B. mi sve vise vuëe na to da će imati sličnu varijantu samo ako bude uz bolje reditelje. Kada sledeći put vidim na filmskom plakatu ime Dan Aykroyd, ne verujem da ću tako lako baciti pre na blagajuički pulL To ime je vezano za diletantski humor. Ja Vas pozdravljam, jer preferirara plavuše! * *

Zlatko Marušić

IGRA VEŠTICA

(SPELLBINDER) Janet GREEK, 1988. Timothy DALY, Kelly PRESTON, Rick ROSSOVICH distribucija: BEOGRAD FILM 9B min.

Po scenariju Trejsi Torrn, Dženet Grik je režirala „Igri veštica”, kojoj ni ženska solidarnost ne može da pomogne! Drugu zvezdicu koju bi mi film nekako i iznudio zbog muzike izvanrednog Bazila Polidorisa i lepote Keil Preston, ne dam iz principal Ovaj film je još jedan od mučnih i mračnih dokaza netačne tvrdnje da je ženama mesto u kuhinji! Budući da sam pristalica pravila „Ko nije za sve nije ni za šta”, mislim da bi Tormova i Grikova u kuhinji imale isto toliko šanse za pravi horor, koiiko i na filmu. Dejstvujuéi sa istih pozicija i prema istim shvatanjima kao što to eine u

„Igri veštica”, one bi se unišlavajući kvalitetne namimice u dobrom posudu, doduše posekle, ispekle i najzad napravile nešto otrovno, ali to niko ne bi pojeo pošto bi bilo odvratno! Princip pogrešnog vodenja priée jedan je od zanimljivih metoda kojim se razobliéuje zlo i nudi poenla u dobrim filmovima. Junaci koji su podlegli mehaničkom načinu razmišljanja i delovanja, komeje i publika sklona, u torn sluéaju olkrivaju da im je krealivnost zakazala u odsulnom momentu. Na taj naéin, aktiviranih misli, svi uvidaju sisle-

matsku grešku koja im se ne bi dogodila da su bolje opažali ono što im je sve vreme bilo pred nosem. Bez obzira ima li posle toga vremena da se greška ispravi ili je kraj tragičan, priéa ne može ostati bez katarze, Grikova, na žalost, iako joj se mode! u naéelu dopao, nije našla za shodno da se bakée sa rasporedivanjem znakova koji bi u njenom filmu prikriveno ukazivali na tajnu koju otkriva na kraju. Doslovno sprovodeći pogrešno vodenje naracije, ona je direktno prešla u besmislenu i neduhovitu laž. Da budem precizna, dramaturgija „Igre veštica” sasvim liéi na postupak kuvarice koja iza zalvorenih kuhinjskih vrata kroz koja ne prodiru ni mirisi, obećava dobru veëeru, a posle dva sala iznese bajate virsle. Jak štos! Najzad, ideja filma u kome se ne pojavljuje ni jedan jedini pozitivan

i jak lik koji može da opstane, krajnje je sumnjiva. Lepa žena koja zavodi muškarce i tako obezbeduje obredne ljudske žrtve sekti koja ,se bavi kultom Satané, kao glavni junak bila bi zanimljiva metafora nekog straha. Ali pošto nikom živom na ovom svetu, uključujući i autorke, nije jasno o körn strahu je reč (osim, možda konkret™ strah od pomenute sekte?), ni lik Prestonove nije jasan, pa je glavni junak zavcden Timoli Dejli, Zašto on na kraju gine, nemoguée je razjasniti, a poruka ovako sroèenog filma rnogla bi bili: „Kad na lici vidite da muškarac bije ženu, ne branite je ni slučajno јег vam se može desiti da je zavolite, a ljubav je pogubna po život!” Stav veoma zanimljiv za razmišljanje, pogotovo u slučaju da se bavite psihologijom ili psihijatrijom! *

Vladislava Vizi