Ритам

Il pu zajcdnidko im je lo da su uvek isli akleri, da jc tema karate, da jc Danijcl u prclhodna dva dcla osvojio i odbranio naslov svetskog juniorskog prvaka. Kad mu pristupimo kao cclini itekako moramo da zakljudimo nckoliko slavova koji sd provudcni kroz svc tri pride: Norijuki „Pal” Morila je Japanac koji se u Drugom ralu bori protiv svoje rase. Iz lakve si-

luaeije on je izašao kao veoma mudar Japanac koji propagira filozofiju odbrane. On vaspilava malog Danijela ne bi li on poslao „idealan” kosmopolita. U tome ga sprcdavafju) zli, bivSi ratnici iz Vijctnama (valjda Zelcnc bcrcle) koji su bclci (Amcri). PoSto su ljudi svih rasa labilni i samim lim faustovski neopredcljcni kojem polu da se privuku, zlu ili dobru,

tako i Danijel odlazu u sfere koje ga odlvače od japančeve ideje. Ovakvim nabojem tc tkz. ratnidke implikaeije, naše simpalije ~moraju!!!” biti na strani odbrane, nikako agresivnosti. Ovakvo manipulisanje mojim eraoeijama me uvek vrada na moju staru boljku: nikako da ukapiram da li su tokom „Mladnog rala” izmedu komunisla i kapitalista bili agresivni Rusi ili Amcri. Jcdno vreme su to bili Rusi, pa malo niko, pa malo Ameri, pa sad niko, pa de valjda Rusi. Bide to stalni antagonizam velikih ideologija. Rediteljeva (producentova) koncepcija mi nekako ide ka tome da nam stalno podvladi tu ncku mirnodopsku varijantu, samim tim što je amcridki narod bio kljukan anlijapanskim filmovima i posle rata. Japanac je nekako?, uvek sinonim za neSto Sto je programirano i izdresirano. Ovaj film nam pokazuje suprotan, demokratidniji stav. Samo ja moram da preiVspilam svoju demokratidnost i fleksibilnost. PoSto sara „tipidan pajkidevac” (NebojSa Pajkidje filmski teoretidar i scenarista) po übedenju i uslrojslvu, tejoS uvekstojim iza nadcla da se „žanrovi ne smiju mjeSati”, prethodno izlaganje bi moglo dobiti lagani prizvuk „tipidna kontradiktornost” u smislu da ne bi trcbalo da tražimo neki pomak u odnosu na prethodna dva filma (I i II) ako nam se dopada barem prvi deo, isto tako bi morao da mi se dopada i ovaj poslednji koji je baš pravi koktel teza u odnosu na „Roki” i pomalo prvi deo „Karate Kid” a oni su u tom maliganskom kontekstu disti viski, a „Karate Kid III” vide nije žanrovski opredcljen kao film o karaleu. NebojSa Pajkid: „Uvek je viski bolji od bilo kojeg koktela” Ovaj film moram nazvali, uslovno redeno (da se reditelj ne naljuti) „atipidno Avidsenovska režija” koju je promovisao joS

1976. dobitkom najeenjenijeg filmskog odlidja, Oskara za laj (pomenuti) film „Roki” (Stalone kultl). Potom podinje seriju filmova o Karate Kidu! U meduvremenu režira „Formula” (1980, Marion Brando i Džordž S. Skot) i „Spasavaj se ko može” (1981, sa Džonom BeluSijem i Den Ejkrojdom), a trenutno priprema „Roki V” i nastavak filma „Džo, i lo je Amerika” koji je on režirao 1970, Atipidna režija je samo zbog toga Sto jc podeo da pravi samo kokteIc o humanizmu, nikako o militantnom viskiju. Jack Daniels!!! O demu se „radi”? Danijel i start Mijadi imaju „novi” sukob sa Terijem Silverom. Mijađi i dalje podudava svog štićcnika odbrambenoj filozofiji. To „malom" Danijelu više ne odgovara kao koncept. On se priklanja (Teri je i prevarant koji je sadista —da li su svi iz redova zelenih bereta tako zli? —i kako je Avildsen samokritidan — možda je komunisla?) napadadkoj ideologiji ne znajudi kako mu je dve to upakovano da bi izgubio titulu. Mijadi i Danijel gube kontakt. Danijel postaje agresivan, Posle jedne tude u diskoteci, ostavlja ga devojdica Džesika. To ga uzdrma i shvati da je jedini izlaz ako se vrati Mijadiju. Uditelj ga prima i podinje da ga sprema za odbranu svetskog juniorskog karate prvaka. Film se završava sredno. Reditelj J. Avildsen: „Ovaj film pokušava da prikaže šta se dešava sa udenikom koji zakljudi daje nadmašio uditelja!” Ovakvo išditavanje autor ovog teksta nikako nije ukapirao te Yam se ujedno i izvinjava ako ga ukebate kako ispija peli koktel u nekom baru (ispod njega). Smrt uvek dolazi mudro kad se na odjavnoj špici pojavi ono isto THE END. Za ovakve filmove lo je samo jedan ioš podr >k *

Zlatko Marušić

DOZVOLA ZA UBIJANJE

(LICENCE TO KILL) John GLEN, 1989. Timothy DALTON, Carey LOWELL Robert DAVI, Ttilisa SOTO di.strihucija: INEX FILM trajanje: 133 min.

Dfcjms Bond se vralio, po drugi pul u oblidju Timoli Daltona. To je Scsnacsli film o tajnom agentu 007 po redu, pcli koji je rcžirao bivši montažcr Džon Glen. Ono Slo ovaj film razlikuje od oslalili je povezano sa slvardicom koja sc spominje u naslovu. Cinjenica da poscduje dozvolu za übijanjc je oduvek bila sastavni deo Bondovog fenomena, ona jc inkarnaeija poverenja koje Tajna

služba ima u svog agcnla i, gledano u obrnulom smeru, legitimizujc svc njegove akeije, ostavljajući mu maksimalnu slobodu delovanja. U ovom filmu ona mu biva oduzeta. Nakon Slo Bond i njegov prijatelj Feliks Lajler, pripadnik CIA-e, uhvatc kralja droge Sandeza, ovaj uspc da se oslobodi i sprovodi brulalnu osvelu übivši Fcliksovu nevestu i izloživSi Felik-

sa ujedima svojih ajkula. Bond se odluduje da mu uzvrati udarac, a Tajna služba odbija da blagoslovi njcgovu nameru. Logidno je povezati obrt sa dinjcnicom da jc Bond, kao svojevremeni veliki borac hladnog rata, u danaSnjc vreme osuden na promenu konteksta delovanja, pa i na preispilavanje poslulata koji ga odreduju, Mcdulim, takoder je logidno da svc to zalim rezultira ncšto izmenjenim tretmanom karaktera koji treba uskladiti sa obradom njegovih, ovoga pula drugadijih, motiva, Jedna, mada ne i'jcdina mana „Dozvoleza übijanje” je dinjenica da aulori nisu uspeli da do kraja osmisle konccpciju koja bi ispunila ovc uslove, OduzevSi'Bondu dozvolu za

übijanje, bacili su ga na teren na kome se raduna samo njegova lidna inieijativa, a onda, kao da su se uplaštli da zavrSe zapodelo, puslili da na njemu profunkeioniSe baS kao da se niSta znadajno nije promenilo.

Snštt Markus

RITAM 85